Njen duh je slobodan sa drugom dečom ručicama od blata želi da dohvati sunce i zagrli k'o brata Ono joj šapuće tajne o zemlji iza ogledala ako u bajku veruješ nije se uzalud ispredala duga je tvoja pruga S druge strane čeka više od čupa tvoje oči su krila vode te svuda dodirni dlanom grudi Nije to srce sto kuca, ne to snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustiš unutra tvoji prsti su kistovi Oboji ljude sto se boje da kroz temperament od crne tempere udahnu polen i ponovo se rode Tad će imati pogled voden oprosti im, nacrtat' ćeš sebi osmeh opet Hiljade svitaca u ovoj večeri su tvoji fenjeri tako je lako leteti kad dete si nek' lebde sni preko zaspalih ulica Kišna muzika noćas bira da budeš ta s notama rosnim u kosi navuci kostim od tila i već si plava vila Pogledom oživljavaš lutka sledećeg sekunda tvoj meda ti kaže čekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje Skok visoko iznad krova eto vas na repu zvezde on šapicom cepa nebo kud' me vodiš, medo ne vidim te, ludice Oblaka pune trepavice stani, vidim žeravice il' to ljudima svetli lice stotine, stotine ljudi leti ka nama Na čelu povorke ono su tata i mama poput vetra laka koktel smeha i plača korača ka njima Blistava kakva nikad nije bila i sad im prašta sto su otišli ovde je toliko lepše sve je od sreće i pesme al' odjednom, sve se trese Iza planina, pomalja se ružna glava džina svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju ostaje sama I tad u licu zlog džina prepoznaju lice svog strica i na komade puca slika Staklići razbijene mašte zarivaju se u oči peku je i najzad vidi isto što i svake noći ogromno telo nad njom Dahtanje s mirisom rakije hrapavi jezik od kojeg se ježi a svuda je lepljivi znoj i bol ta stvar, mač sto seče sve čedno u njoj Prljavi prsti u njenim ustima drhtaj u butinama ona vrišti u sebi ručicu pruža ka medi al' hoće li je čuti sada Od suza ga ne vidi jasno a tako strašno boli je uzmi me medo mediće moj, vodi me molim te Al' nemi lutak ravnodušno gleda staklenim očima srce se izgubilo ispod pliša utonulo u ništa O zidovi dobuju samo stričevi uzdasi i kiša i noć je gluva i sve od spolja guta tišina Ref. Sveti bes, moje sve moj bol, moj celi svet sveti bes i šta je greh posle il' pre po svoje vraća se Pedeset mu je godina dok napolju oluja besni sedi u fotelji lista knjigu, sad je na pesmi gavran U pesmi pominje se samac zamah krila i noć zloslutna ptica što je samcu jedini gost Noć kao ova, samac kao on ali gavran, gavran samo je u pesmi toj samo ludost, to stvarnost ne može biti ma ne Dok prijatno pucketa kamin on nastavlja vino piti u taj čas, zakuca neko čovek se strese magla mu je nekog dovela K'o gavrana iz pesme premda za društvom ne čezne ipak otvara vrata i pred njima ugleda mladića satkanog od mraka Crni mantil, duga kosa tamne oči i bes te oči koje mu se zabadaju ravno u svest on htede nešto da kaže Al' mu zafalise reči tad sevnu munja, kad i mladićeva pesnica još jedna, pa još jedna čovek se nađe na podu Dok skupa s mladićem jeza i tama usetase u sobu čovek na sebi oseti nogu i pogled s visine i tada bespomoćno kriknu Ti, prokleti kurvin sine i to bese varnica strela u mladićevo srce ko zna zašto, on vrisnu i navali čoveka da tuče Krvnički, demonski bez milosti, čime i gde stigne čovek pljuje krv urlici se gube ispod čizme onog trena kad mu nasloni pištolj na slepoočnicu Čovek shvati da mladić nema kočnicu i da je kraj dok kašlje sopstvene zube pokušava da pita zašto al' mladić progovori sam i bese jasno Kako ti se sviđa da budeš s one strane straha tebi, koji si sejao strah kako ti je sada da li ti se vrti film Sve sekvence kad je mučiš i kadar kad ti je dosadila pa je više ne želiš u kući slika nje same na ulici dok je slomljeno nebo lilo Ti, ti bednice ne znaš šta je posle bilo nisam ja kurvin sin ja sam sin stotine bednika takvih poput tebe Što su joj bili nada jedina da nekako izdržava sebe a potom i sina za sitan novac ženska toplina uz čašu jeftinog vina Na kraju je dokusurila sina al' ima i veći bol da se rodiš sa sidom ajde zamisli to rodio sam se sa hiv-om Al' ću umreti s osmehom ovo je tvoj kraj ti završavaš mojom osvetom tupo klik, tajac pa jedan urlik u prazno Kao što je i pištolj prazan smeši se mladić u tamnom sad si samo senka, jadniče ništavan pred strahom Dželat tebi neću biti ja već život Zvaćeš ga kaznom i tad na svetlu blesnu igla sa šprica Što ga lagano izvuce iz džepa mladić mračnog lica zari ga sebi u venu i bez žurbe istoči sok mržnje kapi svetog besa što njime oduvek struje Sablasno se osmehnu napolju sevnu on mu zabi špric u vrat ubrizga svoju krv i to bese šah-mat Mladić odšeta u mrak i ostase samo uzdasi strica al' noć je gluva i sve od spolja guta tišina Ref. 3x