Sa svakom tvrdnjom mogu da se nosim, osim da ne derem Jer, kada uđem u ‘zon, sve kosim k’o sida pedere Vreme je da se zavede red i da shvate Svi kompleksaši ko ovde zapravo kida (brate) To je Filter Crew - Sickness Groove, mi smo tu za čist kor-zvuk - ne kič-hop-šund K'o Hičkok - lud, k'o Miško – kul, i u svakom trenu, k'o Mefisto – svud! Rad i trud plus staž i ćud plus pravi put - zato sravnim svu Tu gomiletinu hejta i gazim mulj. Filteri – tvoj strašni sud Mnogima smo trn u oku, mnogi će ostati bez njega Jer smo tol’ki trn da niko iza njih nije bezbedan I pri tom rokamo tol’ko surove pesme da Svaki drugi muzički pravac postaje bezvredan Flou psiha. Bog tetovira moj citat Ako život je cirkus, ja sam klovn iz "IT"-a Kažu, tron se klima – ha, sanjate budni: I kad ste na sedmom nebu, vaš sam osmi putnik Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatiš, jer kol’ko god da košta me Zakletva praznoj hartiji ostaje Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatiš, jer kol’ko god da košta me I kad sagorim ostaće da gori – reč Reč gore. Naše sranje ne umire Naše sranje ubija. Naš stil je neumeren Ne umemo da stanemo. Na stejdž izlazim s namerom Da majk polijem benzinom i poljubim plamenom Nikada nismo ni bili tu zbog drugih, nismo ni pili žuč zbog drugih Nismo ni lili krv zbog dugih i verovatno zato smo na listama prvi Srimovane makaze – jezik skloni u kraj Ovaj vrabac trese stejdž k'o jebeni Optimus Prajm Sve se trese – stubovi u hali su pali Na keca stižemo do deset na Rihterovoj skali Samo bit je dovoljan da raznese sve, ali Za svaki slučaj, za preživele, tu su vokali Zika klonirana iz rebra vampira Prognana iz sveta cvetova u podrum – meni je svetinja Jer, ne želim moć k’o Vejder, ni da sam večan k'o Rejden Kada mastilo iscuri, želim smrt uz trijumf – kao Ledžer Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatiš, jer kol’ko god da košta me Zakletva praznoj hartiji ostaje Jer, kroz ove vene teče mastilo, i svaki put kad vampir Prospe dušu na papir, nije ni nužno da shvatiš I nije mi tužno kad blatiš, jer kol’ko god da košta me I kad sagorim ostaće da gori – reč I believe, whatever doesn’t kill you simply makes you, stranger