Čudiš se zašto me ponovo vidiš To sam ipak ja tvoj pali anđeo Tvoj prognani sin onaj sa mnogo imena Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana Sećaš se zar ne, ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče Slušaj me dobro sad Pa kako si stari, šta ima novo, vidim i dalje ti je duga brada Vidim ti sve zvezde u očima, a pogled ne spuštaš do hada Gadna tama tamo vlada, nedođija bez broja Ljudi raznog kova i boja, sve do ognja sumpora i gnoja Čeda tvoja čijih se duša gnušaš više ne mariš Kockari, kuvari, lake žene, spletkari, velikani, mali Daj stari batali ti tvoje milo za drugog Ako su oni slike bogove bacam u đubre trozubac i rogove Gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode Ubijaju braću, varaju drugove, gledaju u lopove Savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju kapiš Ne veruju u tebe, a ti slepo veruješ u njih Tvoje oči su bez zenica, prazna su tvoja nadanja Čovek je naopaka stvar od Adama do Sadama Pada na kolena da oproštenja budu izmoljena Licemeran pod ikonom koja nikad ne beše voljena Hirošima i Nagasaki, Sodoma i Gomora godinama i eonima A ti tražiš zlo u demonima Tvoja deca pakosna, tvoja deca nakazna Samo je priča jalova da to naučiše od đavola Tebi je tako lakše sve dok ti ne taknu ponos Tad ognjiš po njima, potop, goli otok, il' neki moderni otrov Gde ti je stalno taj otpor zar to ne može strože Non stop prave pizdarije, pa u crkvi kažu izvini Bože Sinoć sam tuk'o ženu i jeb'o komšijinu ćerku znaš Sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu Teci šta ću im onda ja, kad sami rade sva ta zla Hoću da kažeš mi da znam REF. Reci mi to ko je ko, šta je dobro, a šta zlo Šta je đavo, a šta Bog, šta je dno i šta tron Kaži da znam šta je stvarno, a šta san I šta je noć, a šta dan, šta je večnost, a šta tren Ko zver, a ko plen (x2) Moj pali anđele, moj otrove ne proklinji proklete Istine su često skrivene ipod maske stvarnosne Možda ovamo šalju kamenje no ne iz zle namere Nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane Već su dovoljno kažnjene, nemoj uh mrzeti sine Imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene Sijaju dečja lica čista poput Deve Marije Na kraju je ipak kajanje, svaka duša sa mnom spaja se Svaka duša meni vraća se, zato praštam sve Zato što ne znaju da su loši, loše time briše se Zato činim sve da jednom Ma daj ućuti gadim se pokreti naivnih, jadniče Mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj Samo ih gledaj jednom u pakao, ja ništa tu nisam ni takao Ne praštaš ti jer ne znaju šta čine nego jer ne znaš šta da činiš Sve što umeš je da sliniš za njihovim lažnim izvini Važnim te čini što te stvorove samo maziš i pizdiš Jer duboko u sebi znaš da treba da ih zgaziš i slistiš Priznaj to sebi nikad te nisi voleli, nikad iskušenju odoleli Samo sebični porivi, u njihova usta stavljaju molitvu Kakvo kajanje, njihovo kajanje samo je tvoje maštanje Priznaj njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod Pa je slika ishod samo sarada ništavna Na kraju bacanje novčića, glava ili sveto pismo I tek tada ti se vrate kad nemaju drugi izbor Inače im samo smetaju tvoje zapovesti s vrha Najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa Njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kažu ti zdravo A tebi to nije pravo pa kažeš da kriv je đavo Priznaj to sebi, šta je sad to, suza u očima Jadni patetični skote tamo ti je kočnica Zakoči svoj bol već jednom, ispravi grešku kosmosa Povuci osigurač, pokreni smak sveta skloni ga Pa bar jednom po govnima prospi hajde sad vuci ga Ne hrli ka meni rukama ja ti nisam uteha Mrzim te koliko i oni sam si u mukama Ali barem imam skrupula da ti kažem sve to u lice Povuci osigurač prokletniče, ubij ubice Ubij ubice, prokletniče ubij ubice