Bio je običan dan, otišao van, obišao grad Pazario stripove i pivkanicu kao car Klopn'o pljeku, vid'o bilbord sa Džekom iz "Losta" I dok sam ček'o da trola dođe, piva zvekn'o sam pola O da, dan je bezvezan i divan, svest k'o usporeni snimak Nek se stvarnost kotrlja Ali tada, ko zna zašto Videh bus koji ide baš tom stranom Na koju gledam prođe časkom Al' dovoljno da vidim lice I da vreme stane Samo pogled sudaren s mojim, raspuče se, pažnja kriknu Iz pogleda iscureše žmarci, zubima za kičmu Pijucima za dušu čista sabotaža nirvane Piljeći nemo ka busu, kažem vremenu da stane Samo pogled, zar ne to me prenu na tren Nekuda krenula svest, samo slučajnost, to je sve Samo lice na staklu busa, oči u prolazu Ja uvek rasejan, ne znam ni šta mi bi da zveram tu Al' eto ima lica što ulube lobanju Pa se pitaš ko li su slično kao kad boli zub A ti jezikom čačkaš, ne mož' da se maneš, mada smeta Vrag bi znao šta nas tera da čačkamo bolna mesta Ko su svi ti ljudi, što ih u prolazu srećemo Glupi pogled ništa više znati nećemo Al' odjednom neka seta, seti te na svrhu svega Svi smo mi hladni k'o fol, jeb'o romanse iz poema Al' ova kora tu gore je zbog kamuflaže i fore Tamo ispod vapiš da srodne duše postoje Da joj s licem psiha priznaš da ne vidiš druge žene Da će se desiti kraj tebe ako ona ne bude kraj tebe Onako s dečačkom patetikom, čisto naivno i smešno čak K'o da je za tri dana zvezda pad i sveta smak Onako kako priznajemo samo onda kad smo mortus Onako kako trezni lažemo za istu stvar Onako kako se tešimo da je u nedostižnom čar Dok šakom teramo mušice mašte u mrak REF. Svet je mali, osim kad to hoćemo I sve je samo mimohod Stvarnost se saplete na tren (samo tren) i to je to Mimohod samo tren I setih se Big Mazija taj je jeo satove Kakva car, a možda je imao višestruke razloge I, šta ga znaš, vele ljudi, čudni su putevi gospodnji Možda, ali lavirinti su samo ljudski, prokleti K'o i mi mada ponekad stanu u poneki stih Al' samo kad se njima ćefne, pa ni tada ne znamo šta s tim A ko si ti kuda si išla na posao možda Kafa u kancu, hrpa papira, tvoje pažnje konak Ili pak šank, i mrcine što ti kriče na sav glas Svoje glupe istine noćima, ovako kao ja sad Ili si išla kod dečka hm, pametan tip, svestran Ali kilav u krevetu, pa švrljaš, a on pojma nema Možda te noćas izmasakrira, špaklom skrcka sinuse Jer je baš krečio gajbu, crveno dekoriše zidove A možda ste srećni, izvini što mi prvo sine morbidno Možda ste pukli, ali biste ipak hteli ponovo Pa si baš pošla na svoj prvi novi stari sudar A možda se samo heftate i baš vas izbole za sutra Možda bi baš meni bila ta i vidiš ja tebi taj Znaš ono troje dece, kamin, raj sve kako treba A možda samo blesav što večito budan dremam I serem koješta, serem tamo gde čuda nema Al' čudna neman ipak mi sela na dušu večeras Ko si ti, šta me to muči kroz tebe ne znam REF. Svet je mali, osim kad to hoćemo I sve je samo mimohod Stvarnost se saplete na tren (samo tren) i to je to Mimohod samo tren Te noći sam usnio jedan neobičan san Na megdan me zove crni čovek, u ruci mu mač Ja goloruk vičem da to nije fer, al' ode glas Ode skupa s glavom koju mi odseče u taj čas Al' kako već biva u snu, nekako sam ipak živ Glava gleda sa poda ubicu i otkriva trik Tek tada videh jasno, sa tog malog razmaka Da to u ruci nije mač, nego ogromna kazaljka