Reći ćeš da smo te mi zvali, da nije fer Da ti sada kažem: "Vrati se, ovo nije svet Koji hrli da grli turiste i vrvi od vrlih, ne" Zar da te lažem Zar tebe To je greh Praštaj za poziv, al' nismo ga ni slali svesno Niti sa željom da zbog nas letiš tako daleko Da napustiš zbog nas svoj mir, mrak i večnost Ti, dar i svetlost, ovde ti nije mesto Jer život pored nas bio bi k'o život naš A nije vredno ni da fotkaš takav jedan pejzaž Čim dođeš, videće ti boju. Reći šta znači Šta si zbog nje, a onda će dodati začin Dodeliće ti naciju i kazati da je svetinja Da si i ti junak zbog junaštva svojih dedova Da si i ti loš zbog drugih iz svojih redova Da si i ti dobar jer je neko bio pre toga Ovo je tvoja zastava, ovo je tvoj dres Kada vidiš drugačije, ti nasrni kao zver Jer i oni su tako na tvoje il' mi na njih Il' već nešto, al' kakve veze sa tim imaš ti Ljudi to zovu sudbinom. Licemerni blef To nije ruka više sile, no ruka ljudi od pre A kad se gleda iz tvog beskraja, to sve nema značaja Sve je čovek vajao prstima svoga očaja I eto, to je svet. Eto, to su ljudi Prazni i ludi, mali i glupi, tuđi Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, oprosti Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, razumi Jer eto, to je svet. Eto, to su ljudi Prazni i ludi, mali i glupi, tuđi Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, oprosti Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, razumi Dodeliće ti veru i bićeš te vere I ginućeš ako treba za tu veru bezveze Objasniće ti da to Bog hoće od tebe Oni što ga gledaju kroz prizmu svoje ćudi bedne Ulizuju se njemu isto k'o u firmi šefu Mole ga, cmizdre i stenju, traže od njega nešto Eto ti kako oni shvataju vrhovno dobro Kao sujetno biće, koje želi ulagivanje vešto Simbol ljubavi shvataju k'o bolesni ego Kome treba da ga mravi hvale da mu bude lepo Kada tako pojme svetlost, kako tek pojme tamu Đavo u redu na birou rada, prosi za hranu Jer suvišan je svetu gde je rat uvek u toku Da ljudi dokažu čiji to bog ima većeg đoku Jer ako ima boga, on je samo jedan I ne treba ti mač i crkva da mu budeš odan On od tebe jednostavno želi da budeš dobar A ne da plaćaš popa i da se šlihtaš do groba Ako sve ovo ikad kažeš, izdajnik si roda Jer ovde si to, vera, nacija i boja Ljudi umiru zbog toga, zbog slučajne lutrije A da su izvučeni drugde, sve bi bilo drukčije Voleli bi ono sto sad mrze jednakim žarom I opet bi im bilo vredno da to plate glavom I eto, to je svet. Eto, to su ljudi Prazni i ludi, mali i glupi, tuđi Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, oprosti Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, razumi Jer eto, to je svet. Eto, to su ljudi Prazni i ludi, mali i glupi, tuđi Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, oprosti Ne mogu da ti dozvolim da dođeš, razumi Na kraju, ostaje onaj najteži zalogaj Da sprečimo tvoj dolazak i molimo oproštaj Oboje smo slomljeni, al' nemamo petlje za pokušaj Oprosti nam. "Dobar dan, došli smo zbog abortusa"