Slušajte svi ovu legendu živu ostaće nas tol'ko da stanemo pod šljivu i kad pod šljivom bude nas samo tri dva će reći jedan drugom - izdajnik si ti I dok se svađaju, onaj treći, glavni gore na vrh krošnje šljive će krasti i pošto jadno drvo ne zaliva niko osušeno skapaće, a i mi pritom I onda pitaš ljude što to tako a oni slegnu ramenima i kažu a jebi ga Jebi ga, jebi ga - zavladalo je "jebi ga" pitaš čoveka gde je kičma, on ti kaže - jebi ga pa šta ću sam, jebi ga, ja jedan, jadan, nebitan ja se ništa ne pitam, a malo sam i sebičan Tol'ko sam zabrinut da delujem k'o bezbrižan pljujem, al' tiho, pa glasam isto, jer - jebi ga ja bi' ga malo rušio, malo i ne bi' ga bolje da se ne mešam, bolje sve ispod tepiha Ne stidim se zamisli da sve tone dok ja plivam kad libim se da li bih, alibi mi je većina u principu, nemam princip, uglavnom čuva se glava i samo jedan stav, a to je - da nemam stava Avaj, jedni odu po diplomicu kod Nezbita drugi prave gemišt od repa i Kemiša kad pitaš što to rade, niko se ne snebiva milion ljudi skrije se iza prkosnog jebi ga Jebi ga, važno da se uhlebiš i uposliš makar za šaku para lupaš plus, minus i gluposti bas rodoljubivo, bas u desetercu bas za budućnost, bas za našu decu Svi love lovu, a svi lovina u zamci taoci javašluka, jedni drugima stranci sve može, sve prolazi, svi pristaju na sve u redu je svaki greh, dokle god ti plaća ceh Jer - jebi ga, mora se, to je nužda svevišnja a ne goli treš za keš, hešteg "jebi ga" i niko nikog ne jebe dižemo ruke od sebe, i time ruku na sebe A za to vreme, neko nam truje vazduh, neko ubija reke zarad ličnog profita rasprodaje nam zemlje i pravi od nas pleme koje kleči ispred totema sve poštene protera, hulje gurne do pročelja E to se zove izdaja, to je protiv naroda tako glasi istina ti ljudi postoje, al' te ljude niko ne dira napadni mene, a na ovo samo reci Ref. Jebi ga, jebi ga - moto je "jebi ga" sav sram umre kad se zipuje u "jebi ga" duša, kičma, šta je kome svetinja rasprodaj na sitno i ćuti jer - jebi ga Ćuti na zlo, ćuti na dno ćuti na sve što nam zatire rod i kad te pitaju što si tu gde si sad okrivi mene i reci "jebi ga" jebi ga, jebi ga, jebi ga Jebi ga, jer tako je lako reci - Čelo de Fakto hoće sa NATO paktom izdajnik, plaćenik, soroševac stari što sve svoje gazi da sve tuđe hvali Maneken NVO-a, član u raznim partijama ide peva ustašama, ide peva balijama teraj ga, k'o Bjelu, i svaka ta gnjida neka ode, k'o Đuričko, i nek' se ne vrati nikad 'Alo bre, ej, ovo je moja zemlja nije gin'o samo tvoj nego i moj deda ko se bre stidi porekla - nikad u životu al' i da živim stoput, prezir'o bih onu sortu Što kleveta i laže i misli poluprisebna da sve što lupi - sekund kasnije postane istina nikad član ničega, nikom na spisku platnom nijedno svoje slovo ne bih prodao ni za zlato Nisam za NATO, dobro pamtim bombe nisam druga Srbija, nisam krug dvojke samo ne mrzim nikog, rođen kao Jugosloven sve su puške tuđe, sve su žrtve moje Svi ljudi, sve nacije, sva sela što gore svako ko je nevin pao za vaše parole i nisam vernik, i čak ne volim crkvu al' kad je neko ruši, zaledi mi dušu Zaledi mi krv svaka slika toga pakla al' nikad ne pomislim da je svaki Albanac takav halucinacionalna masa se pali branio bi Kosovo, nisi bio ni da braniš Kališ Kad su ga sekli, jesi rek'o sebi boli me i izaš'o na ulicu kad je ubijen Oliver il' za Savamalu, rampu, helikopter pa gde ste bili tad, jeste branili svoje Ja jesam, i makar mi slomili rebra i facu o ivičnjak - ovo je moja zemlja i seri šta hoćeš na ta usta od pene ali niko nije otiš'o iz Srbije zbog mene, no zbog vas Al' svejedno dvadeset godina slušam da sam ja izdajnik e pa, kad je tako, Veliki Mestre Sviju Hulja, slušaj Ref. Evo ti juče, uzmi i jebi ga evo ti sutra, uzmi i jebi ga svu nadu, sve dobro, o koleno prebij ga tim osmehom bolesnim razboli sve i jebi ga Evo ti narod, u glavu jebi ga dok sanja zlatno doba, uzmi i jebi ga ako ja ometam, taj divni, lepi san, ćutaću evo ti sve, uzmi i jebi ga jebi ga, jebi ga, jebi ga Nacionalizam je, pre svega, paranoja kolektivna i pojedinačna paranoja kao kolektivna paranoja, ona je posledica zavisti i straha a iznad svega, posledica gubljenja individualne svesti Danilo Kiš