Čekam noć da te okujem u kukove da smo ritmom slepljeni za pokret i zvukove Zarazno je lepo sići u meso gde niko ne laže i sve razbijeno je čelo Nokti su u leđima zubi su u usni ja sam talas, ti si sidro sve misli sa sebe svući I baci se, i toni u okean koji gori da lišimo se viška da se zaboravi suština da posle praška ide ništa jer ipak Ref. To nije to (samo tela) to nije to (što se spoje) to nije to (i preliju se) to nije to (iz šupljeg u prazno) Dragi Mare pišem ti sa groblja živaca, gde živim već neko vreme al’ ti ne osećaš ništa, ti ne želiš da ovo krene ti si ravna linija po kojoj sam hodala bez ravnoteže i pišem ti samo da javim - najzad sam pala u sebe I tek odatle vidim jasno - nisi tu, uvek si drugde dušo, ti si grad duhova, u tebi ni žive duše samo utikač žedan struje što po noći vija budne reanimacija kratkim spojem, pa oboje nazad u svoje ćutnje Mi vodimo ljubav koja ne vodi nikuda, mrvimo se pa dolazim k sebi, dok još znam put, pre nego zamrzimo se ti svoje ptice držiš na lancima, sam sabotiraš lepet poneka poleti do mene, al’ zadavi se uz zveket Ti si ekser zakucan u juče, naopako, glavom a šiljak je ovamo, tu gde se nas dvoje znamo i vidim preko koprene neko kopno što kopni u tebi, a dobro je ali nemam opreme da doprem prema tebi kroz koprive Do osobe koja si bio pre no što te je izrešetao nemir sad kao švajcarski sir postojiš samo oko rupa u sebi i čekaš da kroz njih izvetriš, a ja razmišljam o vezi o deci, o tome kako bi bilo zapravo biti s nekim Ti si uvek u daljinama, uvek tim očima begunca zagledan kroz ljude u glečere, u stvari iza sunca ti si misao-kamen, izazoveš glavobolju kad padneš na pamet pepeo što samo prosut po postelji oživi u plamen Ali noćas, kada kolosalna samoća nadmoća me možda ti ponovo dođem da trampimo očaje, mada znam da ne vredi jer mi i ova priča imamo saobraćaj pesme koju god strofu da povežem, slupam se o isti refren Ref. 2x