Stoput me ovaj život bacio na kolena Druge bi bolela, moja su odolela Ustao i nastavio, ulica je gorela Trista opekotina, doživotna robija Suze sam brisao, jer me nije volela Avlija prokleta, tuga je golema Džepovi joj bili puni, u srcu sirotinja Zato me je skoro svaka geto riba odbila Stebovi u leđima, bilo ih je stotina BG džungla čini čuda post'o sam životinja Zato sam na bitu nakon svih ovih godina Vozi me repčina, ne treba mi promena Treba mi ekipa moja velika k'o gomila Sam sam ništa, s njima kidam, svaku bitku dobijam Ali nakon pobeda nama nema ordenja Nagrada i dočeka, na ulucama loženja Nama je dovoljna samo spoznaja Da je BS ćelija preživela, odolela Zato sranja ne čujem da me melanholija Ne bi smorila, na kolena oborila Možda kasno je za mene torima Ali gde je jedan pao tu se rađa stotina Ko preživi pričaće, glas se probija Ima nas sve više, ulica nas doziva REF. Sebe ne mogu jer kasno je Menjam druge jer važno je Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu Istu grešku ne naprave Mene su učili i otac i majka Da čoveku pružim ruku kad mi otvori vrata Da poželim „Dobar dan“ pre svakog drugog komentara Da sve gledam u oči, ne iza leđa ogovaram To sad nije na ceni, od vaspitanja nema para Nije fotogenično poput rijaliti skandala Teško se pakuje, teško se valja BS ga u pesme stavlja i poklanja vama Jer mi smo garda grada, stara da bi se promenila Veza ovog bezumlja sa slavnijim vremenima Spremna da gazi trnjem da bi te usmerila Do boljeg sveta, naša deca da bi ga nasledila Čak ni drugarstvo do groba ne mogu poneti u grob Ali mogu da prenesem sagu sinu svom O jednom Sindikatu s funjarama u ratu O noćima uz pesmu, borbi za razum po danu REF. Sebe ne mogu jer kasno je Menjam druge jer važno je Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu Istu grešku ne naprave  Sad je kasno da se menjam, toga sam već svestan Živim za druge kad za sebe ja to ne znam Šta bih sa sobom, k'o besan pas sam vezan Proklet sam da osećam sve suze ovog sveta Na licu furam smešak, a u srcu večna seta Ulica me vuče pa sam zato čovek težak I ne kajem se nikad što sam bio dete geta Ako klinci čuju rime koje sada ovde cepam Ima stvarno mnogo razloga da uvek budem srećan Al' ja neću biti srećan sve dok plaču mnoga deca Sve dok nepravda je veća i dok gori mnogo sveća Ja ću uvek biti Feđa, sve ću staviti na pleća Znam da mnogo filozofiram i težak sam kompleksaš Jeb'o me Dorćol, al ja mnogo volim njega I kad se mnogo napijem da mrak iz mene seva Ja biću večni primer kako ne treba i treba REF. Sebe ne mogu jer kasno je Menjam druge jer važno je Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu Istu grešku ne naprave  Ustaj, živi, bori se, ne kloni Ćaletova poruka u ušima mi zvoni Svako jutro sam je slušo k'o na smotri Zato urezana stoji k'o mastilo na koži Znam da nisam ispao najbolji Ni blizu onog što zamišljali su moji Visio po ulici, statirao u školi Nagledao sranja od kojih glava boli Da mogu vratio bih vreme na početak Ispravio greške kojih je na pretek Ali tu sam gde sam, imam ovaj život jedan Da ti bar prenesem neki savet vredan K'o ćale nekad, ponavljam kroz pesme Poruke, ideje, šta se može, šta se ne sme Stojim ti k'o primer, kao svetionik Ustaj, živi, bori se, ne kloni REF. Sebe ne mogu jer kasno je Menjam druge jer važno je Da ako posrnu, padnu, negde slučajno stanu Istu grešku ne naprave