Ref. Duga je ulica, često se staje šta je ono što me tera da idem dalje, nešto više što se čita iako ne piše što čoveku daje život I kad prestane da diše, razbija kliše straha od smrti sve dobija smisao, zemlja nastavlja da se vrti i ako staneš, brate zapamti Niko ne može da ugasi život što u tebi plamti vatru koja gori želju čoveka da se bori da nešto stvori iza sebe ostavi Da se suprotstavi zlu koje vreba a sve što treba je odreći se potreba koje tu su da te kvare novac i žene dođu i odu ali čuvaj drugare pakao il' raj, zato brate znaj duga je ulica al' izvestan je kraj Iz prašine i blata ulice Beograda stižu slike rezervata pod kišom granata oružje na gotovs težak život od smrada detinjstvo noćna mora zakon ulice vlada Odrastanje u duhu narodnih pesama k-k-kubure, sablje, preki sud, vešala i šta se sada dešava na ovom trulom svetu sve odlazi u kurac ništa nije u redu I jebeš sistem, jer je jebeni sistem kriv za sve koji nepravdu veliča, političare pse a politika je bila kurva, uvek biće takva stiže razglednica od Srbije sa letovanja iz pakla A deca su ko deca svako traži nešto više svoje mesto pod suncem jer ovde teško se diše a gde ćeš više kada prepušten si sam sebi da žrtvuješ svoj život ne bi ali možda pre bi Da razmisliš o svemu ulici, životu možda tu ćeš naći sreću ako spreman si za borbu ah, da se snađeš kako umeš i znaš Sve od sebe da daš duga je ulica i to duga je baš budan da budeš za sve što ti život sprema težak život u Beogradu bez ikakvih dilema Al' i da mogo sam da biram znam da ovde bih se rodio i ratove s demonima bih neprekidno vodio kada bi ih dobio sve do jednog pobio zahvalio bih bogu što mi je dušu oslobodio Ref. U početku sam bio sasvim bled na trenutke vidljiv događaj u životu koji zaboravlja se lako ali urezan u ponašanje ja te proganjam od tada a da nisi ni svestan da je tako Kako prolaze godine sve konkretniji oblik i prisutniji udeo u životu tvom dobijam i uz tvoje mi misli odane još uvek nejake odbrane koje neiskusno postavljaš bez napora probijam Usput si vidim sakupio unutrašnje moći trunku uverio da tajne postoje moj lik sagledao sav odbio po koji udarac koji sam pokušao da ti zadam ali tvojom svešću ja i dalje suvereno vladam Godine ratovanja na meni ostavljaju trag a tvoj mač i oklop posle svakog okršaja sve oštriji postaju dok jednog dana nisam ostao bez glave, a posle mene samo svesnost i tišina ostaju Vratih se još jednom još jedan udarac da ti zadam poslednji i kobni i uzeh vreme da me ojača obličje smrti sada moja je maska bez sumnje u ishod čekam na kraju puta Čas tvoga dolaska i usput moja senka padaće na tebe oslabićeš mislio sam izvesnost iscrpeće te ali kada te udarih po ramenu i videh da me gledaš kao brata i videh tvoj grandiozan poslednji ples prepun moći ostao sam bez daha Tvoje izabrano mesto blago zadrhta i uz umirućeg sunca zrak tvoj poslednji pokret beše moćan i jak i ja te usmerih ka jugu gde u predelima nepreglednosti izgubi ti se trag Ref. Lice njegovo to je ko od drveta kore mlado a mnoge bore duhom prve zore i čudom on je gonjen da na put dalek ode beše suviše mlad za taj put dalek tad A opet za put ko da je stvoren i prvo je nejake mišiće hranio od ljubavi kišnice a zatim je za krhko telo osnovno jelo bilo svako delo smelo tad treniralo se dobro I dobro se jelo sve do doba zrelog kad osnovna hrana postadoše visoka uma stanja i vrhovna znanja i usled duge obuke postadoh obučen u belo odelo Veštine upravljanja i od tad mene korak ima već danima od davnina rekao sam svima i ko da me tera da grabim na put a usput u uspeh ja gubio sam veru Al' nisam odstupio od smera jer ja i volja neslućena doživesmo dobra nesuđena i prođosmo kroz mnoga iskušenja uz pomoć strpljenja i velikoga htenja I nema odstupanja i nema povlačenja i poseban značaj da dam pravim vrlinama i svakom ko ih gaji starim istinama i svakom ko ih zna i šta ima smisla Ja da to priznam više od srca i obraza čista blistavog oka i uspravnog hoda kao blagoslov od Boga i zato na kraju ove ulice ja gledaću u lice bez straha crnoga kosača i volja mi svakodnevno jača dok ka njemu ja koračam A do tad sve ovo komad po komad dobiće značaj i videću ko celinu ovaj moj put plodan i bogat ko svu veličinu života moga Moj je život pun problema na ulici od malena poštovan kod klinaca i drugara kojih nema pratim ulicu što krivuda, ja je pratim ona me cima kao sunđer upijam sudbine, trenutke delim sa svima I zovu me lutalice psi da pođem s' njima znam u svakom zlom čoveku dobrote malo ima drugovima iz kraja želim da poručim samo jedno suze za geto trinaest brate večno Idemo sad svi zajedno, mi moramo svi da uspemo možemo i sutra da umremo al' nikada glavu da spustimo Niz bujicu da se pustimo da nas bespomoćne nosi ni Rim čak nije bio sagrađen preko noći ne treba goreti u želji, s vremenom sve će doći kad ulici bliži se kraj sunce zaslepljuje oči