(Govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda) Tačno u tri časa, neprijatelj se ima razbiti vašim silnim jurišom razneti vašim bombama i bajonetima Obraz Beograda, naše prestonice ima da bude svetao Vojnici, junaci Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja naš puk je žrtvovan za čast otadžbine i Beograda Vi nemate više da brinete za vaše živote koji više ne postoje zato napred u slavu, za kralja i otadžbinu živeo kralj, živeo Beograd Ne znam gde sam, ležim u gluvoj, mračnoj sobi ali znam da nisam mrtav jer suviše me boli kao krtica u rupi koristim miris i dodir hladne šipke kreveta na bolest smrdi frotir Cevčica iz ruke se završava u boci dok u panici shvatam da zavoj prekriva mi oči skorela krv pod gazom nesnosno me svrbi valjda sam u bolnici, najgore slutim Dozivam u pomoć, nadam se da će me čuti vazduh napušta mi grudi, al' izostaju zvuci da shvatim šta se događa, uzalud se mučim u sećanjima tražim delić slagalice ključni Ref. Izvučen nam je broj, mi više nismo bitni jurišamo u boj samo narod da preživi slošili smo korak, usmerili misli potreban je svaki borac kao bedem ofanzivi Predah od krvi, tišina grobna dužinom horizonta težak baruta oblak i kilometri žice, sat kaže da je zora život teče negde, ja izgubio sam korak Dugo padala je kiša, u kostima hladnoća kaljava voda spira zidove rova novi zapis u dnevnik i opet me kopka da li su to možda moja poslednja slova Priča jednog voda, ljudi svakog soja uniforme iste sve ih obukla je borba kroz bezumlje fronta, jedan drugom odan neodlučnost jednog za sve bi bila kobna Naredba ista svakog jutra se čeka oslobađamo mesta kojim ne pamtim imena posle pogibenog juriša do poslednjeg metka sudbina je krvava na vrhu bajoneta Dolazim sebi, pokret istog časa gledam lica oko sebe, dobro poznata grimasa oružje na gotovs, na mesto dnevnik vraćam artiljerijska vatra našem jurišu je pratnja Prvi korak kroz blato, pod unakrsnom vatrom otežano disanje pod zaštitnom maskom osvajanje ničije zemlje, metar po metar miris baruta i krvi koje nosi vetar Leševi, ranjenici, ne čuju se krici ko strašila masakrirani, grče se na žici topovsko meso, olovni vojnici ovo polje je tabla, mi figure u igri Nemam vremena da mislim dok proleću hici ni ne vidi se položaj do kojeg treba stići dok života je u meni, ruke neću dići za viši cilj, mi uopšte nismo bitni Krvlju plaćamo cenu slobode oprosti nam Gospode Jeza mi prolazi kroz kičmu od straha skidam masku uspevam da dođem do daha peku me oči od krvi što se sliva svi i dalje jure, nije stala ofanziva Ustajem polako, noga mi se grči osećaj se vraća i počinjem da trčim zuji mi u ušima, ne vidim šta se događa počinjem da pucam, ne znam da li pogađam Probili smo liniju, neprijatelj se povlači uleteli u rov, više nego odlučni da idemo do kraja dugo čekao se pomak oči u oči, bajonet u stomak Ref. 2x