"Čitajući nenapisane knjige zaboravio si one napisane A u tim si knjigama mog'o da pročitaš da je Pastir bio i dvaput kršten i veliki župan srpski Stefan Nemanja I njegov sin Stefan Prvovenčani kralj, i Sveti Sava ravnoapostol I Stefan Uroš drugi i kralj Milutin i Stefan Dušan Silni srpski car Mog'o si da vidiš i da pročitaš da ti pastiri nisu gubili ovce Da srpski narod sa njima nije bio stado ovaca što blejeći ide na klanje Da su pred njima uzmicali i lavovi Pa bi na osnovu onoga što je bilo mogao da vidiš i ono što će biti" Rano jutro, uranak, ja napuštam zamak Na ramenu mi soko, poda mnom je vranac Opraštam se s' voljenom dok zvekeće lanac Kapija se otvara premošćuje šanac S kule majka gleda, suzi krenut ne da Lavež vernog pseta, s njive pozdrav kmeta Barjak širi vetar, obuzima me seta Ali samo na trenutak, odbrana je sveta U telu krv je vrela dok galopiram kroz sela Duž potoka do proplanka na kom je crkva bela Zadužbina moga roda, s' toga ovde biće pričest Zvone zvona, odjek roga, glas da stiže vitez S glave skidam kacigu, sjaho sam sa ata Triput krstim se za veru što od Boga mi je data Prilazi mi iguman, ja mu ruku celivam Otpozdravljam braći po junačkim delima Na okupu su svi, svetlost s' oklopa se preliva K'o oreol svetaca, svetle moćna sečiva Spuštam se na kolena, krv i telo Isusa Podstrek su za boj kome sada blizu sam "Kad je draga da odlazim čula Za kalpak mi neven zadenula Kad je draga da odlazim čula za kalpak mi neven zadenula Zbogom prvi nerođeni sine Zbogom ružo, zbogom ruzmarine" Na konju, na bojnom polju, zastava na koplju Jedan pored drugog kao pruće smo u snoplju Gusta kiša strela, strahu mesta nema Vadim mač iz korica i spuštam vizir šlema Sudar dveju vojski kao dveju reka Silinom prvog udarca probismo tri reda Buka urlika, jauka i krika Teški zvuci čelika, rasplamsava se bitka Britka sevnula je sablja, at pada kao klada Okružuju me dušmani, jurišaju na barjak Zamahujem sekirom, s' glavom leti kalpak Na pogrešne ste krenuli, očekuje vas Alah "Sad je kasno govoriti Reči su se pretvorile u vojsku" Oči sklopljene, tišina, molitva pred boj Slike majke, ljubi čedo, ja pridružiću se njoj Na nebu, ako treba, jer tamo pripadamo Mi smo nebeski narod, al' i na zemlji za čuda znamo Pa silo, jaši sa mnom jer te u sebi osećam Jurišam, vidim svoju smrt al' i život obećan U duši mir i spokoj, noć je punog meseca U glavi histerija, bes, oštrica mača preseca Nema pomisli o milosti, slušam krike dušmana Mrak pada na oči, mir dajem brojnim dušama Više ništa nije bitno, sad se zalećem prvi Miris smrti u vazduhu, na licu kapljice krvi Besom oklope mrvim, ukus krvi kao ukus medovine Prsa u prsa u odbrani svoje dedovine Ponosan, svoju vojsku vodim ja do trijumfa Bratiju spojila sudbina, jedini izlaz pobeda "Ako li nam sad uteče Đorđe Neka znate, dobra biti neće" Sranje, opet mi je umro konj pod nogama Šteta, bejaše dobar, gazio je govna pogana Bezbožničku rulju što ne zaslužuje moj prezir Jer ja sam Đolo Iznogud, veliki vezir (ta-daaa) Na istoku sam bio kraljevine ambasador Pregovar'o sam k'o mator al' sam im malo spalio šator Jedan provokator, ostalo prevaranti okoreli Pa su izgoreli jer su me smorili a i dugo se nismo borili Sada svoju gordu hordu gledam oka bistroga S boka čupam sablju što sam doneo sa istoka Petsto puta kovana petsto puta krvava K'o i braća surova, leđa mi je čuvala Sabljom vitlam, Vladimiru vičem, pazi se Iza leđa ti je Turčin, seci, sagni se, Božidar i tim na boku dobro drže se Gledam i čudim se kol'ko prže se I nad kadijama sudija, bratija Oklop mač i mantija, u duši nam Vizantija Vitezovi reda zmaja opet dolaze Jer mi smo večni vaše kraljevine prolaze Bežite, već kasno je Singidunum Sindikatum sad pobeđuje Bežite, kasno je Sada Đolo Iznogud naređuje "Svi skočiše na noge lagane Pripasaše svijetlo oružje" I posle silnih primirja i posle silnih paktova Topuz je u rukama krvavim do laktova Vreme je za bitku, vreme je za odbranu Hledam svoju vojsku k'o od arhanđela probranu Sve oklopi sjajni kao obraz roda svoga Život u ime časti svevišnjega boga Sve ožalošćene majke čiji još uvek čujem plač Život je već prošao dok oštrio se mač A sada srlja se u smrt glavom bez obzira Mržnja se hrani dok mač oklop probija Ljudskost po strani, nikad više robija Sveta zemlja se brani, bitka uvek dobija Dvoglavi orao na štitu, brojanica oko vrata Svetost je u žitu, krst vredniji od zlata Da vidimo decu situ, da im damo svetlost umesto mraka Odlazimo u mitu serbona, Boga rata "Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku Po tome kolika je sila koja mi preti Nego po tome koliku svetinju branim"