Kontrola, disciplina, su-uzdržavanje naša reč je ma-mač od čelika,a mi-ti-mi-si-misli sablja britka na vatri i dimu mi smo-mi smo ka-ka-kalili veštinu shva-shva-shvatili suštinu Mnoge prošle su godine, a vodilje mudrost i ljubav bile su stotine puta kada su me smorile svuda, i nagrade, i kritike volja ljuta mi je oružje Kada sam borim se dok kidam stojim ispred zida, masa poglede k'o kuršume sipa telima k'o štitom, brani me ekipa svi za jednog, Sindikat, ako neko te pita Mnogi prošli su sati, ja radov'o se, shvati me jednostavnost i suštinu, njih smatrao drugarima koje sam upoznao u stvarima meni važnima od tada tražim ih stalno Jer sam posle druge upoznavao, sa njima se smarao da bih svima stvarao, da bih više imao i više proživeo, da bih jednog dana stao da bih se zapitao - je l' sam mnogo hteo A više sam dao, i bilo mi žao jer račune svodim tek kad prošle su godine to tada nisam znao, do sada nisam znao nikad ne zaboravljam šta predstavljam, ne stajem nastavljam sa onim što zastupam, pesme da sastavljam Ja sam onaj što ga niko ne razume uvek idem težim putem, al' drugačije ne umem, a i neću ja u mraku palim sveću, znam ko sam, znam gde ću svako gradi svoju sreću Svako ide svojim putem, često putevi se sreću pojavljuju se novi, al' svojim nastaviti pre ću ja i u pustinji sam spreman dane da provedem jer prečicama mogu samo sebe da zajebem Gde god da krenem, sa mnom moji ljudi, svet u malom gde god da skrenem biće ono sve do čega mi je stalo što vidim k'o realnost, što vidim kao san što vidim kao gatara kad pogleda u dlan I ništa mi ne promakne, uvek u suštinu proniknem čega god se dotaknem uvek do kraja ostajem veran sebi, veran svojima al' to sam samo ja i tako stvari poimam Nisam sam, nebesa su nas spojila da sada ritmovi odzvanjaju iz podruma Ref. 2x Znaš šta da kidam ja nikada neću prestati i sve će tad nestati, za mnom ostaće rima Baš ta da svima jasno kaže za snove naše da nikad ne odustajemo - to je suština Još uvek srećan se sećam o čemu mast'o sam nekad misli bile su bezdan, ja sam krotio vetar tad je trebao jedan samo mikrofon, bit, sve je počelo s tim kad će prestati, ne znam To je sve što ja imam, i što nikome ne dam i još uvek sam žedan znanja pa šetam tada snovima, poljima, kojima lutam da nađem to što znači mi to malo sreće, nade, koji snovi daće mi Šta će mi doneti, ne znam al' sam spreman da čekam s mašte plaštom obavijen, vrebam poteze predan i sa tim tražim način da zagonetku rešim stalno k'o u potrazi za gralom Pa je rušim, slažem ponovo, lepim k'o staklo slomljeno uz svo vreme ovog sveta, to mi nije dovoljno I zato priznaću da svet koji stvaram nije stvaran biće teško uspeti i preći taj prag al' zato probaću bar sa ekipom, našim tripom porukom sjajnom, k'o zvezda nebom ostaviću trag Znaš šta da kidam ja nikada neću prestati i sve će tad nestati, za mnom ostaće rima Jednostavnost i suština, ona nikad nije bila moja istina se sakrila od pogleda i dodira tražim je, nemam mira, tražim je dok mi svira vetar na uvo a noć mi šapuće priče o njoj istina je kriva što pijem, otrovna, k'o zmija se krije dok ja rijem asfalt u potrazi za njom Na kraju i kažu da samo potraga ostaje a meni preostaje da se opustim i prepustim putu u toj jednačini meni ipak nešto nedostaje jer iako tako prosto je, ipak ne uspeva da ublaži tugu To što fali, to ja tražim da je ublažim barem na tren i da skrenem s puta sutra i da ostanem izgubljen i da zastranim u navici imam spreman manevar kojim ne gubim trag nikad one kojoj pesme pevam I kad me vidiš, ona iskra u mom oku koja sjaji to je plamen čežnje za istinom koju samo smrt gasi rasplamsava ga vino u noćima što traju a muzika je benzin koji dolivam na vatru Ref. 2x