Ref. 2x Da li se sećaš kako bilo nam je pre posle svega šta sad ostalo je moj Beograde Sećam se davno još u Zlatnom bokalu prvi put sam video mikrofon staj'o na astalu U hladu starog kestena gde je moja draga nestala ja urez'o sam ime bacio prve rime Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema i pričama alasa kojih danas više nema Kalio se s' najboljima po zadimljenim birtijama udvarao se damama kockao sa lihvarima Nekad kući srećan nekad sve izgubio nekad ženu grlio nekad kaldrmu ljubio I nisam sebi sudio gde god bi' se probudio bol je bio isti s' njim sam se udružio Zato sećanja sam skupljao k'o ožiljke da podsete da nije uvek bilo samo hladno i sivo Da krv crvena k'o vino bojila je noći kroz odraze u čaši to su bile tvoje oči A ja sam morao da odem fijaker me je čekao Beograde, zbogom mnoge ti stvari nisam rekao Ref. 2x Zaboravi me draga zaboravi da te volim nastavi da živiš možda više ne postojim Grlim sećanja u mraku dok ih luča sveće boji da ne mislim na krike što čuju se niz hodnik Dok borim se sa ranama sanjam da opijam se vinom, rakijom i tamburama starom violinom I pocepanim glasovima tužnom pesmom cigana dimom i polomljenim čašama S' boemima mojim se nadvikujem za stolom gađam pesmama, recitujem otimam za slovom Zbog samo jednog stiha moj život sad je gotov pustinja u srcu dok kroz prozor gledam otok Sanjam da mirišem tvoj parfem dok se privijaš uz mene suze mi poteku kao kiše u jesen Ej, ne svani pusta zoro pusti me da čeznem nikad ne svani dok u meni ima pesme A ja sam morao da odem jer nekome sam smetao Beograde, zbogom ovo ti još nisam rekao Ref. 2x Danas rane više bole nego žuči iza škole nego zvuci one strofe kad sam morao da odem A sad sam opet ovde al' sve nam se izgubilo posekli su kesten gde sam nekad tebe ljubio Ne mirišu lipe nema stare violine nema ciganina sedog da za moju tugu brine Moj Beograde izgubio sam korene džabe nosim ordenje kad niko me ne poznaje Pa zvezdu Crnog Đorđa dadoh sad za bokal grožđa šta će meni ona kad ja nemam bilo koga Samo nespokoj i bol moji najbolji drugovi u kafani lomim čaše dok mi duša ne iskrvari Balada disidenta jedna tužna Srpska pesma nekim budućim kafanama za bolja vremena Neka zastane u grlu kad je neko drugi peva sve je isto u mom kraju samo mene više nema Jer, ja sam morao da odem takav nikom nisam trebao Beograde, zbogom pamti dobro šta sam rekao Ref. 2x