Novo jutro ista bol, kao juče tu sa leve strane u grudima mene probada, gledam kako propadam srce kuca, a ja ne znam kako dalje Nemam snage i da ustanem ne znam kako ova bol da prestane najradije bih voleo da nestanem novi dan, ista priča kao juče ponavlja se Gledam prozor, sklanjam zavese moj je kraj, a opet nešto čudno je znam da meni nešto fali šta je to, pokušavam da shvatim Džabe sve to kad u prošlost ja se vratim kažem sebi kako neću da patim mada, koga ja to lažem želim da te vratim Dane sam pretvorio u učenje prvog susreta sa tobom igram se sa bolom delio bih sve sa tobom uvežbao četiri osmeha Tri pitanja, dva odgovora jedan izgovor da nestanem kada shvatiš da mi neizmerno fališ način da ti ovo priznam jeste pesma Kada nemam herca, da ti sve u lice kažem zato ove reči i stihove za tebe pišem ti si razlog zbog kog dišem ti si moje sunce posle kiše Novi početak, nova strofa, ista priča izgubljeni život i snovi jednog klinca sudbini u inat, tu za tebe kidam ne možeš sam, život postao je bitka Znam da želiš više, zato bori se do kraja probaj da stigneš, stvari koje sanjaš zajeban je grad, lako izgubiš se danas zato pusti priču, pusti sranja i taj asfalt Kol'ko gubio sam samo, nekad plašim se da priznam kol'ko lutao sam gradom da bih pronašao izlaz kol'ko trošio sam vreme neozbiljno kao klinac tol'ko sada teram sebe da pobegnem negde iznad Ovde poštuj druge, al' ne menjaj svoj stav brzo digni ruke sad, vreme je za gard pazi kuda hodaš jer sjebaće te grad kad beton daje krila tada spremi se za pad Pitanja je mnogo, al' odgovore ne znaš izgubio si borbu da l' spreman si za revanš kad pokušaj još jedan, deli te od svega ideš li do kraja ili hoćeš da se predaš Ne pitaj me gde, jer više nije bitno što dalje od sranja u kome prolazi mi život što dalje odavde, gde sve je uvek sivo gde nema perspektive, gde ne postoji izbor Kol'ko vrede reči kad prazna ti je priča kol'ko vredi ortak kad shvatiš da je pička kol'ko vredi riba, kad joj nisi bitan kol'ko vredi život kad živiš ga bez smisla Pogledaj mi oči, reci mi šta vidiš da l' nazireš bar malo šta se krije u dubini da l' ista si ko druge, pa sve moram da ti pričam da l' razumećeš mi srce kad nastane tišina Znače li ti reči, da li veruješ u mene da l' vredna si toliko da poklonim ti vreme da poklonim ti dane, da te pustim u svoj život da pokažem ti rane što sam godinama skriv'o