Sreo sam te juče posle nekoliko godina jedva sam te prepoznao, desila se promena okrenula si glavu, nisi smela da me pogledaš bila si sa nekim ali tužnije mi izgledaš Ona loša sećanja, da li su se vratila kada si me videla, okrenula se, otišla da li su te preplavile one loše stvari koje meni si uradila da l' sećaš se ustvari Svake noći kada sam ja plakao zbog tebe svake noći kad sam hteo dići ruku ja na sebe na levoj ruci prsten, pokušavaš da sakriješ ali ne bi da si mogla krivicu da odbiješ Otiso sam kući pa sam satima ja plakao zašto opet prolazim, ja kroz ovaj pakao nadam se kad zaspiš da ćeš mene nekad sanjati da te ružni snovi neće nikad više ganjati Vibrira telefon, čudna poruka mi stiže u poruci piše volela bi da si bliže pogledam na sat, beše nešto oko četiri razmislio malo, al' nas dele kilometri Ostavih ti seen, nisam smeo da odgovorim koliko mi je teško, nisam hteo da ti govorim nisam imo pojma da se prekosutra udaješ iz moga života stvarno ovog puta nestaješ Da se smirim čitava, noć je meni trebala kao svakog puta iza ugla tuga vrebala da me povede sa sobom, čekala je priliku suze, tuga, bol, nije pravila tu razliku Svestan sam ja bio s drugim bićeš pred oltarom oprosti se barem tada s našom slikom starom drži je u ruci, neka kiša po njoj pada dok ja plačem moraš znati da i nebo plače sada Skupe pustićemo suze, na dan tvog venčanja nek ti život bude uvek kao dete kada sanja molim se ja samo da te srećnom uvek čini i da te voli kao ja na koga bačene su čini Da nikad te ne prevari, da sve bude bajno da sreća te ne napusti, da sve bude trajno šta god ti da zamisliš, da uvek to dobiješ da se više nikada, nikada ne opiješ Znaš i sama da sam hteo biti ja sa tobom pred istim tim oltarom ali sad sam sam sa sobom u samoći brojim suze, nikad nisi bila moja kao što ja nikad nisam bio sreća tvoja Ostaju mi sećanja, više ništa osim toga zapitam se da li ti je žao srca moga da li si ti svesna život mi je noćna mora drugi deo ovog sranja vidim ipak biti mora