U dubini duše urezano samo tvoje ime često ja pokušavam da utešim se njime ali to ne uspeva, plamen se ugasio imali smo vatru koju nikad ne bih gasio Ti si htela promenu, rekla da zaboravim tvoja osećanja, ne znam kako to da promenim zadnji poziv, poruke, dok suza mi je tekla nisu bile ništa naspram onog što si rekla Rekla da razumeš me, ne razumeš ništa je l' osećaš se bolje, tebi duša nije čista kažeš to su fantazije, samo prazne gluposti e pa dušo to su stvari koje nećeš nikad ti razumeti Jer ti ne znaš šta je tuga oko tebe njih je trista, nemaš pravog druga nećeš nikad shvatiti, šta je to realnost izgubio sam život e pa vidiš to je stvarnost Al' pazi ovako, uopšte te ne krivim ti si taj unikat, ali ne znam zašto živim kad uzela si sve, bez ičega sam ostao da li zapitaš se šta zbog tebe sam ja postao Posle tolko vremena, ostala su osećanja nema tebe da mi vratiš snove koje srce sanja srušeni za sekund, građeni su godinama sada sam na dnu, ovo je priča o nama Priča koja nema kraja nema ni reprizu žao mi je samo što sam bio još jedan u nizu onih koji nisu ostvarili sreću pored tebe iako si bila kriva, krivio sam sebe Jedan sekund imaš sve, drugi nemaš ništa prođe ceo život sreća nikad ne zablista sve zbog nekog ko uopšte toga nije vredan iako je pozovem neće doći kad je trebam