Za jubav se borit vaja sebe prigorit i ka sivi sokol imat ostar vid Jer šta Bog da mi na dar neću sasut u papar i ka mladi bršljan, penjem se na zid Svojim ću rukama stvorit i neću razorit i na oltar svoju zakletvu prostrit Da ću te nosit ka znamen i to ti je amen i za tvoju jubav bit ću živi štit I kad procvitaju zvizde šta sa neba se plave s juga čut ćeš galeba krik najlipše riči na svitu se na usnama gnjizde jubav moja te čeka naprid Ref. I sva moja jidra potuć će se s vitron jer ovi put sam spreman poginit za rič na dno tvoga srca bacan zlatno sidro to je moja kuća, iz nje neću nigdi ić Na jarbolu mome svitli tvoje ime ka luč iz Božjeg oka, ja ponosim se s njim jer suza radosnica poput mora je duboka to je moj dom, iz njeg neću nigdi ić I kad procvitaju zvizde šta sa neba se plave a nad moren se rasprsne noć i ova velika jubav neka dođe me glave zovi, samo zovi, i ja ću doć Ref. 2x