Ja san ćaćin grdelin peto dite, prvi sin u čelo me je jubija bilin vinom me krstija Kad me s dlana pustija visoko san poletija u daleki i tuđi svit naša ženu lipu ko cvit Ref. More, more duboko, dabogda presušilo ja san ga priletija, skoro me ugušilo i svaki put kad val me trisne moje srce za njon vrisne ka i grana masline kad je bura osine ja još čujen one riči ćaćine Sine moj, reče on nije život prista s njon ti nemaš puno vrimena uzmi ženu s našeg kamena U proliće san prosija, u lito se oženija do zime san uvenija nisan je nimalo volija more, more duboko Ref. Rodila je sina dva ka dva lipa sokola i radija san kao crv ka za svoju diću, svoju krv Pantin njenu zadnju rič Bog me zove, moran ić i suze tri je pustila za tri tića šta je jubila Ref.