Ovo je priča jednog bota O čoveku novog doba što se valja k'o roba Biti ljiga nije bruka, više nije sramota Život k'o na filmu što se brzo premota Sećam se svog prvog sendviča  Samo on je bio bio pravi Bela kifla kačkavalj i šunkica  I jedna jabuka po strani Bili smo šarena gomila  Onako promrѕli i gladni Redom sakupljani s koca i konopca  Sa raѕnih spiskova u centrali Kad kažu opozicija – mi vikali smo uaaa Na svaki pomen vođe – tapšali smo jako Za skupove dobijali smo preko računa A za izbore na ruke, kažu bolje je tako  Nas danas svako redom proziva  Beskičmenjaci smo bez časti Komšiluk neće ni da me pogleda Al znam da svako me se bar malo plaši A pradeda u snovima doziva  Da od sramote ne može da se skrasi Al džaba kada ja sam samo životinja  I pratim samo moje niske strasti Ovo je priča jednog bota O čoveku novog doba što se valja k'o roba Biti ljiga nije bruka, više nije sramota Život k'o na filmu što se brzo premota Mnogo toga sam radio Samo džabe se trudio Kraj s krajem sam krpio Da bih najzad shvatio Sada s tim je gotovo Novi život sam počeo Našao sam posao Za stranku sam botovo Sendvič, hiljadarka pun autobus našeg članstva glumili smo narod od grada do grada Tapšao sam glasno šlihtao se gadno zašao sam jako morao sam tako U mnogim dupetima tražio sam šansu Tamo gde su govna ja sam naš'o žilu zlatnu Sada imam Škodu Sada glumim gazdu Sada ja se pitam Živim svoju bajku Bahat sam bio ništa nisam pazio Šibo sam i pio dete sam pregazio Povuko sam veze sud me oslobodio al' mi je u ulazu neko koske slomio Glavu mi otvorio po faci se pomokrio fasovo sam korito sve je sada propalo Šta sam botovo - botovo Šta sam oteo - otišlo Sistem me je obris'o Prod'o me k'o Kosovo Ovo je priča jednog bota O čoveku novog doba što se valja k'o roba Biti ljiga nije bruka, više nije sramota Život k'o na filmu što se brzo premota Ovo je priča jednog bota O čoveku novog doba što se valja k'o roba Biti ljiga nije bruka, više nije sramota Život k'o na filmu što se brzo premota