Sedim u kafiću, ljude posmatram sa strane i vremena se sećam kad sam im'o dane tamne kada nisam znao gde ću, svuda pakao i sranje kad sam maštao o sreći, život merio na grame Sa drugom se srećem, tako priča i polazi bučno kreću se vozovi, nijedan slučajni prolaznik na sve strane lažem zašto nema te u školi i ne znam šta da kažem kada pitaju me tvoji A kući da ne zove, profi kao rek'o sve kao bolestan si gadno, da ti stalno nosim lekove a sad mi brzo pričaj zašto zvao si me ovde ovo nam je štek za frku i mnogo gadan problem Pokazuje mi ruku, znam zato te i zovem jer ti verujem k'o drugu, jer sam poč'o da se bodem šta, ne verujem u venu si se puk'o sjeb'o sam se skroz, tako krenuo i navuk'o Šta, tako krenuo i navuk'o, jel sam ja to dobro čuo pa ti si takve tukao, maltretirao i pljuv'o znam da jesam, znam sve, ovo je greška veruj, znam i nas dogovor i tu granicu sam pres'o Brate, biće teško, al' sam s tobom od početka za sve ima leka, idemo treninzi k'o nekad jer ovde stoji jedan i za pakao spreman čeka da krene uz tebe na bilo koju neman Od tada prošle su godine, al' brate isto mi nedostaješ jer ljude s takvim srcem više ne upoznajem besponosno se sećam dok gledam put neba zato ako bude frke gore, tu sam, zovi ako teba Ref. 2x Da li znaš kako živim svaki dan i još uvek nasmejan kroz ovo more problema ja plovim pravo kroz vetar Srećem ortaka iz kraja, on je na dopu godinama priča ostao je bez stana, pa sad po hodnicima spava nekad je bio lik do jaja, mog’o si se zakleti u njega a sad tu stoji krezav i bedan, senke k'o da nema A sećam se kad smo bili deca, koliko smo se gadili svega dok gledali smo starije džankije, kako propadaju odreda mogao sam tada glavu da dam da nas druga sudbina čeka a sada kada ga pogledam, samo pomislim kakva šteta I savest me izjeda, jer se tripujem da sam mogao da mu pomognem da se izvuče 'mesto što sam ruke digao da sam ga barem druknuo, pa tek onda da sam ustuknuo barem njegovi da su saznali pre nego što se prvo puknuo Sada bi i oni bili živi, a on bi imao neku šansu da su ga poslali u Moskvu dok još nije bilo kasno a ja sam samo gledao i ćutao, i pustio ga da vene mislio sam shvatiće, da će moći da se prene Da neće dozvoliti da se sjebe, da je to samo trenutna faza nisam znao šta je đavo, stvar od svakog jača i sad na ivici plača, nemoćno gledam drugara ova moja prokleta duša, jedna gnojava rana I zato želim reći vama kojima je gudra do jaja da se ne zajebavate, jer ćete sjebati one koje volite da nećete moći da se vratite, iako tripujete da možete jer i oni što su propali su isto tako mislili A sad su samo grobovi, gorki tripovi i sećanja ne na ono što su bili, već na ono što su postali Ref. 6x