Ref. Još ovu noć, ma daj da pijemo sad i kidamo, BS svi zajedno sad, još ovu noć i ako ne vidimo se ponovo delim sreću i bol još ovu noć Da li vidiš, da li čuješ da li osećaš, da l' razumeš ova muzika je tu zauvek da te podseća na pravom putu prati a sa lošeg puta odvraća A ovo je naše možda poslednje veče drugovi moji dajte alkohol da teče napravite se ludi ako suza mi poteče završiću isečen ali nikad nedorečen Još ovu noć, samo da traje još samo ovu noć ja sve od sebe dajem i neka puknu glasne žice, znoj mi sprži lice zovite hitnu nek me pokupi sa bine Sakriti tugu, ne mogu više pokušavam da vičem, a u stvari jedva dišem sve više i više, skupljam snagu, tiše Beogradski sindikat, još ovu noć da gine Ref. 2x Drugovi moji, još ovu noć sam ovde još ovu noć, a onda sam rešio da odem evo ovde sad se kunem u svetu ovom trulom ljigav ja da živim ja to neću ja ne umem Ovu noć uz ove zvuke uz samo moje ljude moje dobre i lude, ako treba i da umrem na svet pokvaren pun tuge, odlučio da pljunem ma ko jebe sutra, neka bude kako bude Još samo ovu noć, za tren našao sam spas a svaku novu noć k'o požar nek se širi glas džabe suzavac, gas, džabe utoke za pas noćas nemate dovoljno, lisica za nas Jer sve ću da slomim, krv da teče ko suze proklet bio ovaj život kad si srećan sve ti uzme K'o reka nosi, proklet bio možda ne vidim vas nikad al' sećanje nek' sija, sjajno ko Sindikat Ref. Daj mi još ovu noć da kažem šta imam daj da još jednom nazdravim sa svima u očima da vidim da borba je živa pa da odem sa osmehom, sudbini u inat Svet je hladan, nikog nije briga ne zanima ih ništa van svoja četiri zida tražio sam smisao između dva stiha a pronašao ljude koji svemu daju smisla Ove noći, neka nas čuju nek' probija se pesma kroz vetar i oluju mogu da nas hapse privode i tuku ali nemaju načina da zaustave poruku Diskretni heroji, dosledni su kodeksu prave vrednosti nisu na prodaju sutra kada odemo pesme neka ostanu da ih pevaju k'o poziv na konačnu pobunu Još ovu noć Našao sam vas, a pronašao sebe samo zajedno sa vama, mi sećanja ne blede sad na kraju puta, svetlost sa početka sija kroz sreću, bol i tugu što kroz reči se probija Još ovu noć, daj da dignem svoju čašu da još nas podsetim sve, na večnu vatru našu što je palila i paliće, zlo na koje krene što je ognjem svetlo bacala da se s puta teško skrene Što je plamen istine, laž u prah pretvara kao sunce daje snagu, istinom život stvara neka vatra večne ljubavi što je nazvasmo Sindikat obasjava sve ljude i ne ugasi se nikad Prijatelji, saborci, braćo to su bile reči moje sada dajte čašu žuči, s jednom kapi utopije dajte putir iz davnina, da ga vinem do visina da popijemo čašu za BS ljubav našu Ref. 2x