Prolećni dan, pola Pariza izašlo van na Sanselize, da svakom želje ispuni sve niz ulicu, devojke lepe i fini svet dobro je ovde, s noge na nogu i s cveta na cvet Al' misli moje k'o vranci beže i već su u drugom gradu baš nešto mislim, alaj bi seo somborski špricer u ladu Proso je vek, a k'o da sam juče stigao tu život moj celi proleteo je kao u snu ma, ne žalim se, radio sve sam uvek po svom al' bojim se da pitam srce gde mu je dom Dok Pariz i dalje važan se pravi gledam tu divnu promenadu ali ništa ne vredi, iz glave neće somborski špricer u ladu Tek ponekad tu pored Sene prošetam sam pravim se tada da je k'o Dunav, a nije, znam pogled mi stane kada svirače sretnem usput pesmu laganu što srcu fali tu neću čut A misli moje daleko negde negde gde kelneri znadu ne kažeš ništa, a oni donesu somborski špricer u ladu