Kao malo dite brojao sam dane kad ću ic' u goste ja kod moje nane na taj salaš stari di mi srce osta tih bezbrižnih dana meni nikad dosta Još se sićam nane, k'o juče je bilo kad sam tebi prašnjav trčao u krilo tvoja blaga ruka prođe mi po kosi ni slutio nisam šta mi život nosi Prođu lipi dani, nek ih vrime nosi već polako inje pada mi po kosi nema sora, nema ni salaša ostala je nane samo pisma naša Neko čudno vrime gazi moje dane u mislima svratim na salaš kod nane kad pomislim samo i grlo se steže i što vrime iđe biće mi sve teže Znam da ova pisma za svakoga nije možda ona samo moju čežnju krije na detinjstvo moje i te dane sriće i na jedno vrime što se vratit neće Ni ptice ne lete u tom lipom kraju sve je manje ljudi što mi priču znaju nema sora nema ni salaša ostala je nane samo pisma naša