Osamdeset neke bilo je k’o lane u svatove išli kod dide i nane na Hrvatski majur, ženili su sina čekali su dugo snaju iz Đurđina Na ledini šatra, sva se prisijava umazan je salaš, sve se dotirava tamburaši stigli i štimaju žice vežu se peškiri, meću se perlice Redom stižu gosti, sirena se čuje muzika već svira, kuma podvikuje konobari trče, digla se prašina nana sva ponosna, ženi svoga sina Iz Žednika stižu najmiliji gosti sa Kaponje neće, jer su u žalosti iz Mirgeša tetak popio rakije sa Pavlovca ujo, već spominje prije Stigla je i teta, pa budjelar vadi ona je iz Kera pa se goropadi šogor sa Bikova, udešava svirce iz Tavankuta strina, ne da striki novce Veseli su svati, ređaju se čaše oblažaci kreću, triba ić’ rad snaše gledači već stižu, da zauzmu mista jer ako šta propuste, e to nema smisla Sa vinčanja gosti u koloni stižu doček se već svira, svatovi su blizu spremna je i torta što se siče prva darivaće snaju svekar i svekrova Svirci zasvirali bunjevačko kolo čup će lupat Kalo, dajte mista malo igralo se tako, k'o da svit će stati Bože kad se sitim, suza, suzu prati Najlipče su torte doneli tortari pođani će kasnit, niko to ne mari okrećaće snašu i stari i dica pazi’ će je kuma i starosvatica Trajaće veselje, još po drugog dana pratiće se kući, cila naša strana pratiće se gosti, do večeri kasne kum će ići zadnji, sve do Male Bosne Naših običaja osta vrlo malo na trenutak tamo, meni vrime stalo kroz Hrvatski majur, samo vitar duva stari križ još stoji, uspomene čuva