Briga me za Ameriku što tutnji iza okeana ženiću Ciganku i pobeći u smiraj dana Planine daleke, zovu me stići ću pre il' kasnije pesme ne pišem snove ne sanjam ženiću Ciganku ona je divlja kao i ja Pljunuo sam, da đavo prođe priželjkujući smrt i san tada umro je dečak, negde u meni što zvao je majku uplakan Nigde nikog' da nam ruku da nigde one, koja ljubav zna a bilo je bola i to nam je škola ej, neka to bude naša pesma poslednja Na četiri dana, hoda odavde znam za jedan stari hrast što rukuje se s' vedrim nebom i moli oproštaj za nas Tu je Ciganka ubrala mi cvet šarene vezla marame s njom nemam mira gitaru mi svira gitaru mi svira i ona je divlja kao i ja Pesme ne pišem snove ne sanjam ženiću Ciganku ona je divlja kao i ja Jer s njom nemam mira gitaru mi svira gitaru mi svira i ona je divlja kao i ja Da, bilo je bola i to nam je škola ej, neka to bude naša pesma poslednja A, bilo je bola i to nam je škola pa dobro neka to bude naša pesma poslednja