Niko te ne sme kleti ni mrzeti jer ću ga dugo u srcu nositi Ni noć ni dugi dani ništa mi ne mogu jer sam davno oči sklopio i nestao Uzmi mi osmeh sa lica crvenim usnama ja ću živeti ipak u pesmama Na samoj granici korak od prošlosti ja umivam lice snom o slobodi Meni je svejedno brate i znoj me obliva u kući od nemira samo mi pomalo pomalo smetaju sve te neverne žene koje plaču I mnogo toga o nama ne ide kako Bog zapoveda ljudima ko slomi veliko staklo ja mu se ne nadam ja samo psujem i skitam ne kažnjavam