Ne mogu da budem fer, ne mogu da budem fin znam samo da budem zvijer kada plijen treba da se ulovi jer lav kada gladan je, gadan je, stiže stradanje krv hladna je, puko preživljavanje U ime Oca i Sina i Svetoga Duha sa vjerom u Boginju velikih sisa, moćnoga glasa i uskoga struka njen sam ja sluga jer sada sam kralj i moja je džungla uz pomoć njenog zvuka, u društvu njenog supruga Bio desna ruka, narod tuka, ubija k'o kuga vuka leševe po rupa bez sanduka da bi pokrali Hrvate, prvo ide pljačka Srba da bi spalili džamiju, prvo zapali se crkva Da se podmiti vlast, pod kola stavi se poruka dinamita tona, aj' pičko sad drukaj al' je ipak neko druka pa sam ostao bez druga čuješ - du, du, du, s leđa pištolj je povuka Du, du, du, opali devetka duga du, du, du, bijesan o što sada lupam večeras se ispija tuga i slavi olovna ruka uz zvuke B3 Bakija žal i nostalgija puca i ova rakija udara kao Mani Pakijao Boginja tijelo u crno zavija jer joj nedostaje Bog i batina tigre, znaš da bi sve dao samo da te vrati lav Ref. Ne, ne, nema sreće u džungli još od '93-e dje nikom IQ prosjek da pređe pa crkva svoje mišljenje nameće Manji je krst, al' sise su veće manji je moral pa lakše uspjećeš a Brenda i dalje bebe baca u smeće ali to niko priznat neće Samo DJ pusti nešto od Cece, Cece, Cece, Cece, Cece Nema nam veće sreće od toga životinja uboga treba samo Boga poput Cece Ne mogu da budem fer, ne mogu da budem fin al' biću poslušan ker, reci i sve ću da uradim jer lav sada gladan je, a jadan je jer stigla pravda je, al' takvim Hram daje oprost i opravdanje U ime Oca i Sina i Svetoga Duha lav sada ima ženu što kvoca, geja za sina, još ćerka mu kurva kad karma se surva pa konobar dje mi je boca tog vina da nestane muka jer pukla je bruka Bih muda po podu i dalje vuka’, al' ubiše pola mog krda pa pitam se kuda jer sistem novi je, kako da nastavim sa hobijem a da prođem bez robije kad narod pobijem, ubijem urednika novine pod blagoslovom Dubrovnik zapalim, obijem Dobijem izgubljene izbore jer štitimo lobije nemoguće sada to mi je jer džungla dobija sve više primjese utopije je l' tako Milo i Amfilohije, a Milo, a Amfilohije Kažu "C'est la vie", dje su rakija i ćevapi da se proslave dugovi ućerani, država i crkva ništa ne zamjera mi pa merak mi sad boginja da pjeva mi njen glas hrani zvijeri i nemani Veće sreće od toga nema mi pa cijela džungla se klanja Svetlani Ref.