Ref. Bože, povedi me, do samog vrha planine odvedi me na tron za koga bitke bijem sjedni me da vide da niko ne može da povrijedi me Jer sam nedodirljiv (ne, ne, ne možeš da dotakneš što ne možeš da vidiš) Jer sam nedodirljiv (ne, ne, ne možeš da dotakneš što ne možeš da čuješ) Često sam se rukov'o sa sopstvenom senkom nocima na uglu dobru robu lošom sek'o Al' nisam ček'o kroz scenu pros'o k'o tenkom sada posle mog imena ide eho Rime sa vrha piramide što traju večnost svaki album k'o best of Ne, niste mi na tragu ja sam odavno nest'o sranje odavno prest'o ti i dalje hodaš u mestu I zvučiš pomalo besno jer nisi okružen svom tom lovom, sexom A veliki grad za ljubav glavno prodajno je mesto i kad stigneš do Boga i on bi da proda nešto Egzorcizam na beat-u zakopan duboko metara šesto Ispod ovog gdje smo sad groblje Jehova đubrište grehova gde smrad je nesnosan Bože, pomozi ove cipele na nozi i milje što s njima pređem ne želi niko da nosi Jer teške su pa kad kleknem izgleda im k'o da prosim ja se samo molim i nadam nogama bosim Jer trebam hodočašće preko crnih planina trebam naći sreću a sreća znači daljina Do koje je bolno doći biću pun ogrebotina jer hemija nije meka a još dalje mi je Medina Daleko su mi crkve i svo zlato u njima bliži mi je siromah što zlatom naziva sina Za koga bi i krao samo sin da mu ima e to je motivacija koju imam kad snimam Beat k'o hleb, flow k'o vino pjesme k'o liturgije što krše šestu zapovijest jer svaku strofu ubijem To ubija repere što su sami sebi sudije jer ne zaslužuju vrh k'o crkva na vrh Rumije Daj, miči to, jer jedini imaš pravo da sudiš postavi nekog iskrenog koji stvarno se trudi Pokaži da te ima kada misli da te gubi ti jesi velik' al' veliki mogu bit' i ljudi (samo daj nam šansu) Ref. Pogledaj u oči dobro Reci mi šta vidiš da li ti je jasno da l' smo čisti pred sobom Možeš li sad podneti tu istinu novi Bog ovog sveta zovi me Lirisus Don'o bih vam večno pokajanje ali, previše je prljavo to sranje što ga radite I surovo je ovo gde smo živeli pa postali svedoci k'o Jehovini neprospavane noći Zauvek su ostavile traga na nama nekad horod, nekad san, nekad java I dalje plaše me te senke potajno iz mraka što šapatom me tihim nevino pozivaju na vrata pakla Ostao je san pa sam zakleo da živim dok ulazi mi dah koji mili mi u telu Kao vetar koji miriše na svetlo kao sreća koju volim kada vidim je u getu Dusu nisam prodao al' možda bih da umem a možda bih pre voleo da umrem A možda bih radije da zakunem se odmah da ću ostati na zemlji kao monah zauvek I pamtićete dela možda slušati te pesme dok sveta je i veka dok vas đavo ne odnese Jer prestati se ne može i ne sme nek' dušmani pobesne naši, ostanite gde ste