Marina, tek uz pomoć starih slika Još mogu da se setim tvoga lika I bude se tad neki nemiri zli I drugovima pričam da si moja bila ti Sav pijan od te laži Ko od dobrog rumenog vina Marina, ti si bila moja prima Marina, svetlo, tama, leto, zima I verujem još, u tome je spas I često tako smišljam neki život za nas A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina Marina, ja još iste pesme pevam Marina, ja još iste snove snevam Iz ničega smeh još stvoriti znam Na kraju svake pesme ipak ostanem sam I uvek čujem kako šumi more iz daljina Marina, dal' ćemo se ikad sresti Ja ne znam kuda će nas to odvesti I dobro je to što ne znamo kraj Sad zbogom, neću reći da te volim Ali znaj Marina, ti si bila moja pesma i moja plima Marina