Znate l' priču o Vasi Ladačkom I ja sam je, tek onomad čuo Jednom devet dana nije, izlazio iz birtije Kažu da je bio, čudna sorta Otac mu je bio sitni paor 'Ranio je, sedam gladnih usti' Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava Umrla je s' trideset i nešto Imali su par jutara zemlje Malu kuću na kraju sokaka Na astalu mrve hleba, taman tol'ko kol'ko treba Al' je Vasa hteo, mnogo više Želeo je konje vrane, po livadi razigrane Sat sa zlatnim lancem i salaše Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Ali nije mog'o, da ih ima Voleo je lepu al' sirotu Uz'o bi je, samo da je znao: Voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu To ne bira pamet, nego srce Sve se nad'o da će ljubav proći Zanavek je otiš'o iz sela Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa miraždžikom Jedinicom ćerkom, nekog gazde Dobio je konje vrane, po livadi razigrane Sat sa zlatnim lancem i salaše Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne U karuce pregnute čilaše Sve je im'o, ništa im'o nije Propio se, nije proslo mnogo Dušu svoju, Ðavolu je prod'o Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši Ali nije mog'o, da ga nađe Mlad je, kažu, bio i kad je umro Sred birtije, od srčane kapi Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava I još pamte šta je, zadnje rek'o Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih Džaba bilo sata i salaša Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih Džaba bilo karuca, čilaša Kada nisam s onom koju volem Znate l' priču o Vasi Ladačkom I ja sam je tek onomad čuo Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu Kažu da je bio, čudna sorta