Smijem se i grizem jezik Samo na trenutak osjećam se kao ja Al' to je tako nevidljivo Nešto kao tama između dva treptaja Želim ti pričati o nečemu, sasvim nevažnom O kiši, o jutru, o svome psu Nisam još naučio kako se isključuješ Čudno je biti tu I biti dovoljan Biti siguran Jako je čudno biti tu Htio bih viknuti Razmišljam o tome da se popnem na stol Prepoznajem te u sitnicama U tvojoj žutoj šalici u kojoj držiš sol U mirisu narandže, u poruci na ogledalu U načinu na koji pišeš "U" Ne znam kako prestati i htio bih ti priznati Čudno je biti tu I biti dovoljan Biti siguran Jako je čudno biti tu