Pruži mi ruke, povedi me sad iz ovog grada, gdje svatko nas zna zaboravi ljude oko nas i pođi sa mnom, da ne budeš sam Pričaj o svemu, o djetinjstvu svom i o ženi, što čuva tvoj dom a ja ću, nijemo, slušat´ sve i bit ću sretna, dok gledam te Dok nijemo se vuče kolona automobila ja promatram ti lice iz desnog profila i zamišljam sebe u ulozi žene što čuva tvoj dom u obilju mira A ovaj bijeg od poznatih ljudi neka te ne muči i miran budi jednog ćeš dana slobodno moći pogledat´ im svima u stidne im oči Pruži mi ruke, povedi me sad nekud još dalje, dok ne zaspi grad a noć je duga i nebo sja sve što sad želiš ti, želim i ja želim i ja