Da li znaš, i ja sam nekada imao grad ulice, draga lica u dvorištu pod kestenom stol, nekada prašnjava slika i cesta od sna curice, drugova pjesma u duši se budi djetinjstvo Zamisli, miriše lipa i ljeto je tu kasnije snjegovi, pramen sam magle pod neonskim svijetlom u zimu pričam ti, im'o sam druga k'o brata ja sada pustinja, čežnjiva pisma pacifik od tuge i sjećanja, kažu sudbina Ta kurva bol ime mora imati i razlozi milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši pitam, da li znaš, a znam da ne znaš nit' ćeš ikad shvatiti a i zašto bi, oprosti, to gorka tečnost iz mene gluposti govori Nije nostalgija, ta je romantično nevino čedo spram ovih stanja neću da spominjem rat i užase politiku i slična sranja neću da ponavljam, pravda ne postoji ta to je jasno bar hoću da dopustim suzu ljubavi sa njom sam divan par kasno je, znam Curi noć, svaka je mala vječnost za mene da, znam, moraš poć, o, kako nervira kad zadnji autobusi se izgube pitam, da li znaš, i ja sam nekada imao grad ulice, draga lica u dvorištu pod kestenom stol ah, već sam ti pričao to