Nisam se nadao ničemu godine su prolazile, u tihoj sivoj boji soba je bila mesto za umor dan obaveza da se nekako preživi A onda si stala ispred mene mirna i stvarna, samo jedan pogled bez ijedne krupne reči srušio je sve, što sam godinama gradio Kao da se svetlo upalilo tamo gde je predugo vladao hlad Ref. K'o struja kroz vene ti tečeš kroz mene i sve ono staro polako se gasi ne brojim više ožiljke, ni prazne sate uz tebe se ovaj život ponovo prepoznaje k'o struja kroz vene ti tečeš kroz mene Sada više ne sklanjam pogled od svog lica ne bojim se tišine, kad se ugase svetla u tvom dahu sam našao svoje mesto o kojem se ne priča, u njemu se ostaje Više ne tražim put, jer sam konačno stigao dugo sam verovao da je samoća sudbina sad znam, bila je priprema za ovaj mir, što ga nosiš u rukama Ref.