Stojim na ivici jutra bez suvišnih pitanja godinama sam hodao po tuđim putevima A sada slušam kako diše ovaj grad dok se polako mirim sa sobom ne kucam više na vrata koja mi ne pripadaju Pusti neka pričaju reči su prašina u pokretu moja tišina vredi više od svih njihovih saveta Jer, niko ne zna koliko je snage trebalo da opet naučim da hodam uspravno Ref. Ovaj život je tvoj tih, jedan, jedini ne daj da te tuđi strah zaustavi diši polako, dok je nebo još tvoje jer, slobodu nosiš, čak i kad ćutiš ovaj život je tvoj Gledam ljude kako žure da postanu neko drugi ja biram put koji nikome ne moram da pravdam Smejem se, jer znam da je vreme, jedino što imam koje se nikad ne vraća onima, što ga troše na strah Moj prvi gutljaj je bolji otkad ga uzmem u miru svetla se polako gase dan je pred vratima Napiši nešto, da se sutra setiš zašto je vredelo biti bas ovde, bas sad sve ostalo su blede senke u prolazu Ref.