Ref. 2x Zamisli da nismo komplikovani da sam ja manje ja, da si ti manje ti menjaj sebe da se nađemo u tački samo ko će onda biti ti ljudi Nije lepo silaziti u čoveka, klizave stepenice, šiljci i memla de da ti kažem koju o kraju tunela šta su svetla o kojima patetika baljezga A ako ima svetla tunel ima kraja, ako ima kraja tamo stoji neko ironija je što odande gleda u tvoje mesto sjeban kao ti, a misli da si svetlo I onda krene, i onda kreneš i bude sreće kad sveća sveću sretne a kad iščile kad u kosti uđe led po mraku napipavaš samo razliku i jed I krišom osvrćeš se preko ramena na svom kraju tunela umišljaš crveni tepih i mic po mic sve više nedostaješ sebi prezireš slabost koju vam koža lepi I onda kreneš, i onda vreme i bude sreća kad se ukotviš u sebe a onda shvatiš sjebao si usud to više nisi ti, to je samo kusur Ref. Večeras negde si koketna svi te redom žele, nigde nisi srećna (šta je sreća?) a ustvari oboje smo još na sred tunela pa zajebi sve, slomi se, i budi