Njen duh je slobodan Sa drugom decom, ručicama od blata Želi da dohvati sunce i zagrli k'o brata Ono joj šapuće tajne o zemlji iza ogledala Ako u bajku veruješ, nije se uzalud ispredala Duga je tvoja pruga S' druge strane, čeka više od ćupa Tvoje oči su krila, vode te svuda Dodirni dlanom grudi Nije to srce što kuca, ne To snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustiš unutra Tvoji prsti su kistovi Oboji ljude što se boje da, kroz temperament Od crne tempere, udahnu polen i ponovo se rode Tad će imati pogled voden Oprosti im, nacrtaćeš sebi osmeh opet Hiljade svitaca u ovoj večeri su tvoji fenjeri Tako je lako leteti kad dete si Nek' lebde sni preko zaspalih ulica Kišna muzika noćas bira da budeš ta S' notama rosnim u kosi Navuci kostim od tila i već si plava vila Pogledom oživljavaš lutka Sledećeg sekunda, tvoj meda ti kaže: "Čekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje" Skok visoko iznad krova, eto vas na repu zvezde On šapicom cepa nebo "Kud' me to vodiš, medo" Ne vidim te, ludice" Oblaka pune trepavice "Stani, vidim žeravice il' to ljudima svetli lice"" Stotine, stotine ljudi lete ka nama Na čelu povorke, ono su tata i mama Poput vetra laka, koktel smeha i plača korača ka njima Blistava kakva nikad nije bila I sad im prašta što su otišli, ovde je toliko lepše Sve je od sreće i pesme, al' odjednom, sve se trese Iza planina, pomalja se ružna glava džina Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju Ostaje sama i tad, u licu zlog džina Prepoznaje lice svog strica i na komade puca slika Staklići razbijene mašte zarivaju se u oči, peku je I najzad vidi isto što i svake noći Ogromno telo nad njom, dahtanje s' mirisom rakije Hrapavi jezik od kojeg se ježi A svuda je lepljivi znoj i bol, ta stvar Mač što seče sve čedno u njoj Prljavi prsti u njenim ustima, drhtaj u butinama Ona vrišti u sebi Ručicu pruža ka medi, al' hoće li je čuti sada" Od suza ga ne vidi jasno, a tako strašno boli je "Uzmi me, medo, medice moj, vodi me, molim te" Al' nemi lutak ravnodušno gleda staklenim očima Srce se izgubilo ispod pliša, utonulo u ništa O zidove dobuju samo stričevi uzdasi i kiša I noć je gluva i, sve od spolja, guta tišina Sveti bes, moje sve Moj bol, moj celi svet Sveti bes i šta je greh" Posle il' pre, po svoje vraća se Pedeset mu je godina Dok napolju oluja besni Sedi u fotelji, lista knjigu, sad je na pesmi gavran U pesmi, pominje se samac, zamah krila i noć Zloslutna ptica što je samcu jedini gost Noć kao ova, samac kao on Ali gavran, gavran samo je u pesmi toj Samo ludost, to stvarnost ne može biti, ma ne Dok prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti U taj čas, zakuca neko, čovek se strese Magla mu je nekog dovela k'o gavrana iz pesme Premda za društvom ne čezne, ipak, otvara vrata I pred njima, ugleda mladića satkanog od mraka Crni mantil, duga kosa, tamne oči i bes Te oči koje mu se zabadaju ravno u svest On htede nešto da kaže, al' mu zafališe reči tad Sevnu munja, kad i mladićeva pesnica Još jedna, pa još jedna, čovek se nađe na podu Dok zajedno, s' mladićem, jeza i tama ušetaše u sobu Čovek na sebi oseti nogu i pogled s' visine I tada bespomoćno kriknu: "Ti, prokleti kurvin sine!" I to beše varnica, strela u mladićevo srce Ko zna zašto, on vrisnu i navali čoveka da tuče Krvnički, demonski, bez milosti, čime i gde stigne Čovek pljuje krv, urlici se gube ispod čizme Onog trena kad mu nasloni pištolj na slepoočnicu Čovek shvati da mladić nema kočnicu i da je kraj Dok kašlje sopstvene zube, pokušava da pita zašto Al' mladić progovori sam i beše jasno: "Kako ti se sviđa da budeš s' one strane straha" Tebi, koji si sejao strah, kako ti je sada" Da li ti se vrti film, sve sekvence kad je mučiš I kadar kad ti je dosadila, pa je više ne želiš u kući" Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo Ti, ti, bedniče, ne znaš šta je posle bilo Nisam ja kurvin sin, ja sam sin stotine bednika Takvih poput tebe što su joj bili nada jedina Da nekako izdržava sebe, a potom i sina za sitan novac Ženska toplina uz čašu jeftinog vina Na kraju je dokusurila sida, al' ima i veći bol Da se rodiš sa sidom, hajde, zamisli to Rodio sam se sa HIV-om, al' ću umreti s' osmehom Ovo je tvoj kraj, ti završavaš mojom osvetom" Tupo klik, tajac, pa jedan urlik u prazno Kao što je i pištolj prazan, smeši se mladić u tamnom Sad si samo senka, jadniče, ništavan pred strahom Dželat tebi neću biti ja, već život, zvaćeš ga kaznom I tad na svetlu blesnu igla sa šprica Što ga lagano izvuče iz džepa mladić mračnog lica Zari ga sebi u venu i, bez žurbe, istoči sok mržnje Kapi svetog besa što njime oduvek struje Sablasno se osmehnu, napolju sevnu On mu zabi špric u vrat, ubrizga svoju krv i to beše šah-mat Onda odšeta u mrak i ostaše samo uzdasi strica Al' noć je gluva i sve od spolja, guta tišina Sveti bes, moje sve Moj bol, moj celi svet Sveti bes i šta je greh" Posle il' pre, po svoje vraća se Sveti bes, moje sve Moj bol, moj celi svet Sveti bes i šta je greh" Posle il' pre, po svoje vraća se Sveti bes, moje sve Moj bol, moj celi svet Sveti bes i šta je greh" Posle il' pre, po svoje vraća se