Dragi Miloše, znam da nećeš ni čitati ove redove al' me često muči pitanje kad završim skitanje budan dok čekam svitanje Gde si ti, gde su te odneli vetrovi ovi stihovi, tebi pisani ne silaze mi s pameti Pa, Slave ti, kako si mi evo, reko' da ti bacim koje slovo pod našim nebeskim krovom baš ništa novo Kao što znaš tražili smo promene dobili zamene pa sad bauljamo kotrljamo se i prljamo u blatu Baš kao i juče, stvarnost te tuče pa samo gledaš bulju da izvučeš ja zapalio na fax Paraćin mi postao previše skučen A BG k'o BG, nekad suza nekad me osmeh ozari rokam svoje pa ponekog vikenda palim dole do starih Dobro su matori, šta znam isto, svaki dan, isti san kažu, život je šljaka al' nek sve od sebe dam Ćaletov pogled se gubi pali cigaru, gladi bradu kuća nam još nema fasadu al' kaže, ne gubi nadu Pita kako je meni tamo u velikom gradu, e, tata, tata živim sa cimerkom u stanu od 26 kvadrata I rokam solo kroz život od blata stvarnošću ne baratam ne shvatam, al' se ipak smešim iz inata A onda se setim da tamo negde imam brata preko granice ispisuje nove životne stranice A na ruci više nema brojanice otuđio se od porodice a kako ne bi i od rodbine Nisam ga video ni čuo ima 3-4 godine reci, Miloše granice nisu ništa drugo do linija u atlasu al' jesu stvarne onda kad idu od srca ka srcu Ti sada pružaš ruke nekom novom nebu nekom novom suncu tvoj mali brat je postao MC radi album, ide ka vrhuncu I često sanja te, nazad u dane pre i naše stare ulice ti i ja, blejanje i smejanje kad leti dođeš iz Nemačke Donoseš mi igračke i čokolade pa sa Tomašketom pališ do grada ja se hvalim ispred zgrade don'o mi brat I sat kuca i vreme leti al' i dalje boli kad se setim i dalje boli kad skontam da više nikada nećeš hteti Da zajedno pikamo "Robokapa" na glupavom comodore-u 64ci da mi puštaš Paka po celu noć dok ne popizde matorci Ej, sećaš se kako sam se kao mali bojao oluje kad čujem one stare topole da huje, strahujem ti kažeš, burazer tu je, ne brini a meni se čini, na nas srušiće se Nisam kontao da sudbina zna i drugačije da nam sruši sve da sruši sne, jer ljudi odlaze često bez pozdrava često bez obraza stide se svog odraza u ogledalu Al' ja sam tvoj i ti si moj i dalje nemam šta da dodam čoveče, krv nije voda budi joj odan Ref. Bar nekad seti se bar nekad seti se onih dana od pre vreme protiče i vreme protiče al' sećanje ostaje Dragi Miloše, loše je znam da za tebe odavno prošlo je a prošlost je ta što grize me iza zavese, kad sklonim oblake Burazer od tetke, a voleo sam te k'o da smo rođeni jedva čekao leto da dođeš mi da i ja imam starijeg brata Dobro se sećam tog dana kad sam te zadnji put sreo leto 99, nebo prepuno ptica prepuna glavna ulica i ti koji guraš kolica u kolicima mezimca Mala Mina, lepa je kao anđeo jebote, moj se burazer sa ženom spandžao decu izrađao Mic po mic, kontam post'o sam stric pogledi nam se sreću niko ni reči, stojimo i ćutimo Toliko bih ti mnogo kazao al' samo gledam tako bih ti se bacio u zagrljaj al' mi neka beda u srcu ne da A taj tvoj hladan pogled me i dan danas seče čoveče, par reči reče pa ode ja se to veče spucao k'o stoka, solo, kući Pitao se po sto puta kako to ljudi odjednom postaju tuđi i vrteo kroz glavu sve svoje snove od malena Kako sam sanjao da jednog dana možda zajedno odemo na koncert Cypressa Sanjao da jednoga dana možda zauvek budeš tu gde sam sanjao a onda se probudio i skontao da sam blesav Kraj je priče i svako sledi svoju smernicu P.S. poljubi ćerkicu Ref. 2x