Ref. Dole, gde su sužnji raspadi i drolje više ne ištem bolje, ovde našao sam svoje ovde dole, gde su maske spržene, obrazi goli odraz ne boli otkad sve stoji, tu je moj mir Draga kevo, džaba bes tvoj ovde vazda lepo časna reč, to što misliš da mi teško skroz je pogrešno Čaka je vrlo slična onome što kažu za zatvor zavisi na koju kartu igraš u startu I zato sam još prvog dana liku odgrizao pola nosa bio je velik, slinav zaboden u moja posla Beli mantil reče no-no i počeska me elektro-šokom tad sam rešio da mu zabodem penkalo u oko Što sam i pokušao u menzi al' je neka žena počela da vrišti rekoh, zajebi nešto još gore ima da smisli A onda su dani, ne znam počeli da teku počeo sam da tupim i da se više ne opirem leku Drugi su počeli da zaziru od mene što je super niko iz grupe mi nije prišao poslije slučaja ruke To je bilo kad je jedna prazna žena, mirna i tiha rekla da imam blage oči rukom mom obrazu prišla Imala je čudan pogled kao majka, kao žena kao slomljena sreća koja želi da deli bezdan Zgrabio sam joj ruku vrisnuo da me ne zna da me više nikad ne takne da se tera u kurac dvesta Da nije svesna kol'ko mrzim ljude dodire i opšta mesta da mi nije stalo nimalo ako me mrze svi oni odreda Što je i bilo ha da li mržnja, da li strah da li iščašeno saosećanje za mrak šta ti ja znam A kao supice kao, pilav musaka kao lepo nas hrane kao, brižnja u vražiju mater shvataju nas jadne Šarade li gadne maske ne umeju da shvate vidim životinjske osmehe kad im se naredi da mlate Znam da i Viklera drže tu, u nekoj sobi ne daju mi da ga vidim jer smatraju da će da škodi A ovo pismo, usput da znaš uopšte i ne postoji ruke su mi vezane sedim solo u beloj sobi Ref. Dole, gde su bedni zaborava žedni, skoru lako sanjam bezbrižno sav opijen prezirom Tu dole, gde napokon pripadam uz prazna lica lekove, bele mantile i par trikova Učinio sam da draga teta doktorka, popizdi da me sve češće posećuje da mi objasni da sižim Da je manični depresivac postao sado-agresivac da bi bilo puno bolje kada bi najzad počeo da pričam Da je tu da pomogne da treba da mi bude bliska pitala je šta da učini meni se dopala ta igra Blizio se tada 22. januar e reko, imam čudnu želju al' bez toga neću da pričam Hoću rođendansku tortu veliku i lepu i u nju ubodenu onu grobarsku sveću onu najveću, i šta sad Jeste, psiho sam prso sam, zato sam i tu koji kurac gledaš, ko da sam duh ti prva misliš da sam lud Malo je srala al' nije imala kud bila je radoznala da mi pročačka um, olala Tako te volim, nego šta i eto, dođe taj dan košulja je žuljala al' ono, jebi ga, šta sad Reče mi da je to nužno premda je jako ružno boli me 'rac, nisam ni osećao ruke vezane su već dugo Tražio sam da ona i ja budemo sami tad majmuni su čekali ispred za slučaj pičvajza Rekoh da mi zapali sveću da neću da čujem neću sve kul da lepo dunem i pre toga zamislim želju Video sam da zgađena vreme je za štos radoznalost ubija mačku počinje šou Ona zapali sveću sekunde su se smrzle sekunde su mi dovoljne skočih da ih uzmem Zgrabih zubima sveću brže od vriska, brže od pogleda poljubih joj plamenom kosu i ona planu pre mog osmeha Ovi utrčavaju mene od patos, al' kurac već se desila žurka glavna zvezda je garava cura Batine, šokovi pretnja famoznom sobom broj 3 al' ja se nikad nisam tako smejao nikad tebe mi Nikad ne bi shvatili nikad, uzrok te farse da joj spržim masku da vidi život bez maske Dole, gde me vaša površnost ne proganja daleko od vas trulog sveta koji propada Duh iz flaše, crni čovek s mačem i sve njuške obične sad su tamo gde pogled ne dopire jer ja sam dole A u isto vreme previsoko za njih čovek sa mojim imenom odavno nije živ Ali je srećan i čist svestan gde pakao je kad reše da me ubiju pustit će me napolje Među njih