REF. K'o letva, k'o čep, k'o duga, k'o dupe Svinja, govedo, daska, k'o đubre Pijan Kafančuga, piće, gusti dim i stalni gost, tmurni tip Život siv, u duši vir nema želje da se trudi s tim Mala plata, drkoš-šef, od ranog jutra smrk'o se Žena sere mu za dugove, plus kod njene keve žive dugo već I jbg, puk'o je karma začinila mu je mukom hleb Savete odavno čuo je, al' to sve šturo je, on zna za bolji lek Za raki'cu i meze i jedno vinjače za dezert I tako banči sam u besvest, baš k'o što fura svaki zevzek Kad ubija vreme, dok živi te pesme Što poju mu svirci kad ne zna za sebe Pitaš ga što, on kroz tebe blene I nikog ne jebe, posebno trezne I sve što ume, sve što zna Pljuge, čaša, ova birtija Nekome se sreća smeši jbg Njemu se grohotom ceri, muči ga Srce prazno je čemu sve Odjebeš svet, i nije greh Oni smeju se i pada teška reč i taj pogled prek e, ljudići, ej Ne jedite, bre, govna kad nemate vi pojma O čarobnom duhu što čuči u jednoj od ovih boca REF. K'o letva, k'o čep al' znam čemu sve to Mnogo mi lepo i jeb'o sve resto I znam da sam ništa, al' dušu mi poji Ta nada u duha, zbog koga sam pijan K'o letva, k'o čep, k'o duga, k'o dupe Svinja, govedo, k'o daska, k'o đubre Pijan Njegovi dani behu srimovani jer, svaki mu se završavao isto Tu, u kafani, gde 'šljivom' hrani to što je sada nazivao smislom Za duha u boci čuo je još onomad kada klinja bio je A sada, pio je loveći taj san I sniv'o je svoje čitav dan Sad već i na poslu poteže pljosku tamo u ćošku, vinjak i lozu Jeb'o nervozu, zato je on tu naše gore gorki list tad su Krenuli da šapću i žvaću o traču čemu stremi bludni čovek taj Biće svakako značajno što pre da blatimo, zašto da čekamo kraj Njemu jebe se ljudi su mu stranci šta mu znači, šta on mari Ljudi-stvari, njihov način lešinari ma, bagro, pali Osim toga, slepi su oni ne vide da duh već je tu Već neko vreme mu je verni drug Kad ga poželi, samo drmne cug On mu reče da svi glupi su I da jedino on zna pravi put Da celi svet je samo mulj i šut Da odjebe sve, jer su mu duši žulj Da sluša samo njega, jer je on jedini što zna ga detaljno Najbolji drugari beskrajno, samo cirni još, i cirni još, i još Zdravo, momče 'Ra'ooo To sam ja, duh iz boce 'De si, baćo ha Jesi li popio svoj vinjak Da Jesi li popio svoju lozu Jok ti si Ako, momče nego, momče jesmo li tukli ženu od jutros K'o vola, e ha Pa, je l' ti vidiš da šef hoće da te otpusti Ma, boli me baš kurac I Ma, jebaću mu kevu, bre Tako, momče sad ličiš na čoveka ajmo na vinjače Ajde, bajo, aj, hehe Ceh čeka, prazan džep je mora da postoji štek, jer Žena već pre dinu-dve se zaklela da neće s njim do dna Da bi ga zaklala radije nego da ga pusti da ruži kućni prag I mudri duh to zna, i kaže "traži" i kaže "uzmi", ako ne da "udri" Ona ne da psuje grdi on je gleda, kipi, mrzi Šaka leti, šamar pljušti ona pada, ne mrda i ćuti Momenat-dva i eto sirene kroz kraj jer, taštu iz sna trgla je dreka i tad je Zvala žandare, molila što pre da salete se dotle i da zeta zgovne Duh iz boce u uši mu saspe reči od sačme, poslednji savet Da uzme pištolj, da se uma mane, da puca na sve te njuške plave Ali, oči slabe, teški prsti, ruka drhti, duša pršti Sve se vrti, pogled magli, obraz ljubi taj parket hladni Čizma tutnji, sve bliže glavi, već ga gazi, svest se gasi A duh iz flaše, to lice drago, zlokobno se kezi i kaže "fajront"