REF. I opet ostaje jedino lutanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se I opet ostaje jedino maštanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta) I opet ostaje jedino sanjanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta) Ostaje lutanje, maštanje, sanjanje A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se Svetla bojim se A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se Svetla bojim se i celi život je samo lutanje (Šta, šta, šta) MARČELO: Gubim se, posrćem, padam izneveren, trovan i trošen Mučen i skučen, talasima nošen, kočen i košen Usporavan i osporavan, ponekad zbunjen, često varan Stvaran da bih bio stvaran Tek sada kontam svoju knjigu, stranice i strane Pušimo dane, dane i dane, i kad svane Kad iluzija stane, gledam svoj život sa strane i mane Suviše moje da bih im se sad odjednom čudio Poričem sve, previše sam se trudio da bih se sad probudio Pa ipak sreća se ne juri, sreća se sreće Još veće umeće da se ne skreće sa puta Čak i da ne znaš novo vreme i novo stoleće Možda oboleće, možda odoleće Možda se iskra iskrade danas, a možda i nikada neće Ko ume da volil srećan je kao Hesse kad se zanese Ali finese života te vrate, filozofija se prosto strese s ramena I kao zamena, srce od kamena, bez plamena Nije ni vredno pomena, i stalno se pitam, koja je namena Igram se staklenim perlama, izlizanim pertlama izlizane obuće Pamtim ulice, poneko lice lutajuće, u bunilu Kroz kaput šiba zima, a već sutra našli bi nekog Novog Marčela i novog X3Ma (šta) REF. I opet ostaje jedino lutanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se I opet ostaje jedino maštanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta) I opet ostaje jedino sanjanje A snovi dolaze i odlaze, a svetla bojim se (šta) Ostaje lutanje, maštanje, sanjanje A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se Svetla bojim se A snovi dolaze i odlaze, od ljudi sve više plašim se Svetla bojim se i celi život je samo lutanje (Šta, šta, šta) X3M: Pobedi svoje strahove kroz vekove, um se muči Odluči, manje se kurči, nauči, sam si u tuči Loše zvuči, da ti se smuči, iluzije su stale Negde tamo ostale, zaostale, prah postale I sada fale zvuci ilegale sa Bagdale Reči za anale, život piše romane, drame Daleko od galame, panorame iste igre svetla i tame Svaki dan nosi novi san, nova epska avantura Život posta karikatura, šund, kultura, cenzura Dosadna kao kič, matura, otvori oči, zašto svi žmure Strah rulje, park iz doba jure i tropske temperature O močni Eskalibure, neću da idem u viteze Jer su današnje princeze bez veze samo se na keš keze A lovac opet vuče poteze, zato svoj trag krijem Zaveru kujem, ne preterujem, dok delujem druge trujem hip hopom Prave poštujem, psujem ulice što znaju me Što stalno varaju me, retko daruju me, zamaraju me Gledaju me kroz đonove, prazne džepove, za noćne letove Iluzije još nisu gotove, doći će nove, za lopove Uvek biće love, za crne tonove u glavi Treba biti pravi, u stvari, ne odaj se slavi Napravi od života nešto ili batali, u univerzumu, mi smo mali Iskustvo stihove kali, da bi veći postali, opstali Da li smo dovoljno dali ljubavi, mudrosti, ludosti Sa bi ovo postao put večnosti, prvi korak ka budućnosti