Jedan komad papira na koji bacam bijes i tugu ali samo noćas, jer noćas čistim svoju dušu bacam kamenje sa srca u zamišljeni okean noćas ne bježim od zajedljivih pogleda Imam svoje sitnice i ne dam ih za bolje skromno sam odgojen da znam cijeniti svoje eto kule i gradovi i podijelite ih gladeži ono što nema, cijene meni može samo značiti Muziku ne kupujem, a ne kupujem ni ljubav pa šta mi možeš oduzeti, a da me ne zaboli kurac sviju sve zanima jer nemaju svog posla ja do pola faks završio i opet mikrofon kopčam Nije kurčenje, a tako svi to gledaju jer moraš biti običan, od toga dalje ti ne daju, predaju meč pa onda uvijek ista priča Tako sam pričao pa sam digo dupe volim pisat, volim stajlat, kad ne znaš ishod volim svaki minut što je odvojen za hip-hop druženja, poznanstva, putovanja s tim ritmom doživljaj je, a to mi ne može oduzet niko Ref. Možda sam i kivan, a možda je zdrav razum čuvam puno u sebi, pa onda pljujem vatru jedna po jedna se polako u meni slažu i padnu na mjesto u mom životnom kolažu Misao me ubija, a treba mi bit adut izgubljen, zbunjen čekam kad će suza kanut jedna po jedna se polako u meni slažu i padnu na mjesto u mom životnom kolažu Cijeli život mamin sin, protumači kako želiš sve mi je draže što sam to svakim danom što sam zreliji, nije mi nikad falilo ništa to znaš i sama, naučio sam sve od tebe Hvala ti mama, morao sam to reći barem jednom u pjesmi, to mi je u srcu znači mora biti u pjesmi, jebo rimu nekad jebo kritike, ja pišem, to zvuči kako zvuči Meni je bitno da je iskreno, Sarajevsko dijete ja vidim i pokušam da ne gledam, jer imam snove demotivacije mi ne treba, mislim da sam stvoren da stvaram i želim stvoriti za taj smisao se neću s drugim boriti Nije moje bolje, niti želim da ga zauzmem već da oni koji žele, kroz moj stih nešto nauče ili da jednostavno, vole to čuti muzika mi je zabava, ljubav emocije kroz nju pustim, zaradi pare Al' ne zaboravi ono ljudsko, zaradi pare jer ne živi se od hvala, neka zvuči glupo, niko ne želi bijedu al' da sutra fino živim biću vam prodan u repu Ref. Evo ko sam ja, zaljubljenik rep muzike prosječan lik, ne držim nikakve ulice rimujem od trinaeste šta god mi padne na pamet ponekad ozbiljno, ponekad iz zajebancije Volim svoj mir, ne bih volio biti zvijezda al' volim čuti od publike gromoglasan pljesak imo svoje ljubavi, mržnje, izdaje, vjernosti al' sve to gledam kao težak put do prave vrijednosti Ostajem nasmijan zbog par svojih ljudi al' neću ni vas lagat svaki dan nadu gubim muzika me čupa, al' to nekad nije dovoljno ljudi me konstantno sjebaju ponosno Nađem se u bezizlazu, kako to da rješavam gledam u njih, ustvari ne vidim šta se dešava ne kalkulišem, emocije nisu objekti vraćam kad sam voljen, to slobodno možeš provjerit Ali ljudski, ne digitalno, sterilno i zbog toga ne valjam, jer to vam je danas mjerilo neću ništa mjenjat, radiću sve po nagonu moje greške su moje, pa nek se ponavljaju Ref.