Na zemlji ovoj neko vreme me ima 5og avgusta bilo je tek 38 dina Do sada učinio sam ono što sam mog’o Iz brojnih grešaka naučio mnogo Mog’o sam znam učiniti i više Pa zato danas i dalje pesme pišem Kad se sabere i sve na papir stavi Goša se repom od 17te bavi Danas naduvan stomak, sede na glavi Kada me vidiš na ulici se javi Treba da znaš da nisam onaj stari Jer sam prošao svašta, vid’o mnoge stvari Neko ti prašta, neko bi da te kvari Al’ u nevolji uvek se prepoznaju drugari Tu sam ako treba, kratki rafali Znaš me, znam te, godinama dimni signali Mi smo životu do sad prevše dali Ortaci starog kova, svoga kraja čuvari Ne tuguj mi dorćole još uvek tu stojim Kotrljam se često još ulicama tvojim Predstavljam raskršće, dorćol i ulice Prepoznajem dilere, klošare, kurvice Od dunava do trga, od skadarlije do vrta Od kneza do keja, od lokija do bucka U ovom ritmu sada glavom se djuska Lagano kolima se kaldrmom trucka Po kraju bleji se i kafica pijucka Na reci čamac pa se malo dremucka Sam sam stvorio sve danas što imam Da imam još više ja idalje se cimam I pored svega samo repčugu snimam A uz ovaj dar mog’o sam mnogo da imam Gazio sam cipelom razne betone U srednjoj nosio sam široke lone Lutanja moja tada bila su duga Ukrasili mi mladost i dunav i pruga Ovo je rep veterana, stil dorćolana Ovako živim i živeću do poslednjeg dana Pod nogama ulica, bleja k’o hrana U duši sva ljubav, na srcu 100 rana Prkos i inat, borba, revolucija Ceo život andergraund, samo kućna produkcija Iskrenost, istrajnost, želja je snažna Pare nisu važne samo ljubav je važna Prenosim na tebe kroz brdo anegdota Svo stečeno iskustvo iz svoga života Zato sipaj to vino i vodu pola pola Jedna ljubav, stara škola, malo sreće, puno bola O, majko, majko, ovaj svet je pakostan Život je, majko, ovaj vrlo žalostan Nikad shvatiti neću čovekovu težnju Život je kratak da se troši na mržnju Al’ čovek je danas uglavnom kopija Pa kontakt s’ ljudima često ubija Znam da vrlo lako strah obuzima Ali verujem i da dobro živi u ljudima U neprekidnoj borbi ja sam pravedan borac Neće ništa me pokvariti, ni prokleti novac Pravo sa svetla, daleko od tame Sa najviših visina, sa one prave strane Vođen iskustvom, zla se ne bojim Zahvalan sam bogu što i dalje postojim Na ulici, prečesto džepova praznih Večito na raskršću puteva raznih Stara kajla na traci, rispekt mi baci Podršku mi davali su najbolji ortaci Skidam paučinu, mikrofon u šaci Vreme je na matru ovu vers da se baci I nakon svega ja nisam se prod’o Nikad ne odustaj uvek važan je moto Jednoga dana će me praviti od blata Sve što radim je proizvod inata Ostao sam onaj isti dosledan dorćolac U ovoj priči uvek samo dobrovoljac Za porodicu, grad, za kontru sistemu Za kraj, za ortake, za svoju zemlju