Dobro znaj da na svetu zlo gore je od svega Ako neće od tebe, a ti beži od njega Veruj ono brzo dođe, al’ polako zato prođe Zloba jede dušu k’o što rđa jede gvožđe Važno je da budeš u životu ono što si Glavu šuplju čak i vetar lako nosi Mnogo pogrešnih je ljudi kojim' danas se dive Loši ostaju u sećanju, u srcu dobri žive Novac sitno zveči, al’ daleko se čuje Dopire do duše I polako je truje I čovek često pogreši kad učini ga bitnim Novac krupna svtar je koja ljude čini sitnim Ono što čoveka uči jesu nevolje Bogatstvo menja ćud retko nabolje Bez zdravlja džaba kuće, kola i novac sav Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav Nije jedini topuz koji može da zgromi Jezik nema kosti ali zato kosti lomi U srce bodež kao da stavlja Jezik više glava posek’o je nego prava sablja Što više daješ ljubavi više ti se vraća Ljubav nema godina jer uvek se rađa Snaga u njoj izdržava daljine Od ljubavi ne živi se, al’se za nju gine Svaka muka za vremena, a sramota je doveka Obraz ide s’glavom vredi više od dva sveta Ko dostojanstvo nema vrlo često ispašta Čovek daje sve za obraz, ali obraz ni za šta Uzmi stvar u svoje ruke, nema nauke bez muke Sve ostalo je ništa uz malo više buke Znanje je blago koje svuda te prati Ne učimo za školu već za život to shvati Samo počni jer započeto je pola dela Drž’ se novog puta i starog prijatelja Kad oči govore, tada usta ćute Slušaj svoju pamet ali slušaj I ljude Dok Zemlja se kreće svak’ je kovač svoje sreće Al’ ko traži mnogo veće često izgubi iz vreće Počisti najpre sve ispred svoje kuće Gvožđe se kuje samo onda dok je vruće Kol’ko je od zemlje pa sve do neba, toliko od čoveka do nečoveka treba Snaga klade valja a um caruje Loš je čovek onaj koj’ se zlu tuđem raduje Istina je jaka ona živi u duši Niko nikad do temelja nju ne može da sruši Istina čista uvek najviše boli Oko plakaće samo kada srce zaboli Veruj od inata nema goreg zanata Lepa reč otvoriće i gvozdena vrata Ali reči su do sada mnoge zabune stvorile Da i one se kupuju, manje bi se govorile Na Svetu čovek ima samo ono što daje Onaj ko brzo sudi znaj da brzo se I kaje Dokle god da ima dušu čovek može da se nada Al’ visoko ko leti uvek nisko i pada Drvo na drvo, a čovek na čoveka Živi za danas, sutra ne znaš šta te čeka Svaki kapetan nada se povoljnoj struji Dobar kormilar se prepozna u oluji Zid vlaga ruši, a čoveka ruši briga Običan je život jači od mudrih knjiga Uzdaj se u se i u kljuse svoje Ne traži drugom’ mane ako ne poznaješ tvoje Navika je muka, a odvika dve muke Ipak hrabrima sreća uvek pružiće ruke Od zacrtanog cilja nikad ne treba odustati Sramota nije pasti, već sramota je ne ustati Ne čini ono čime snovi se ruše Osveta je stvorena samo za slabe duše Početak težak je pa se ljudi boje Kad uspeš ne zaboravljaj neuspehe svoje Ne daj da ti život neko pogrešan troši Nikad ne dozvoli da te poraze loši Nakon velikog pada čovek jači se diže Posle surovih oblaka sunce premoćno stiže Junak je onaj koji strasti nadvlada Samo strpljenjem I bol se savlada Bitan je tvoj život, al’ je bitan i moj Ne boj se smrti, već se zla života boj