Beše davno vreme stara dobra osnovna škola Upoznavanje života, sudar sreće i bola Ortakinja me zvala da čuvam njena leđa Jer zbog lika izašla na fer sa ribom koja vređa Na Keju iza zgrade stoje dve ljute ekipe Pesnice su stegnute, zubi glasno škripe Počela je prepirka i nož je samo kreno Iz ruke je izleteo u trenu tiho sevno Ortakinja ga bacila ka ribi vrlo smelo Ali nije pao dole zabio joj se u čelo Još pamtim lice belo, muk, strah i društvo celo Bežaniju, ludilo i krvavo odelo Taj vrisak odjekivao je krajem kao zvono Posle čuo sam da riba srećom ostala je dobro A naše društvo bilo brojno, malo krimi malo vojno Al za pravu zajebanciju uvek vrlo voljno Interventnu mi smo mrzeli od svih mnogo više Sa Brankovog smo vikali im: „Pušite ga pičke" Bauljali po splavu, svako razvaljen u glavu Ortak kupao se pa je go muvo neku ravu Kad smo krenuli kući ker ga pito šta to drži Pokazao je gaće, pandur hteo je tad pući Il matorca iz kraja kad smo zezali zbog cava Dok je bio s crnom pitali ga šta mu radi plava Posle prikrao se vešto, stigao nas lako baja Mene snašao je šamar a ortaka pesnaja Mnogo stekli smo mi znanja iz svakog takvog sranja Čime postali smo jači za neka nova stanja Jedno veče tek sam lego ali trgla me galama Ortaka riba šutnula pa nastala je drama Sa terase sam ga slušo dok je pucao u nebo I drao se ko lud ka njenom prozoru je gledo Sve u svemu godinama ovde bilo je svega Kraj prekriven krimosima jer su klincima leđa Klošari lokalci operišu na parkingu Iz Juga vrlo vešto meni maznuli su muziku Al moja ekipa je bila bolja od toga Nas je vodio san, igra, sreća i sloga Ipak zimi umeli smo biti đavoli pravi I kod podvožnjaka sneg svima bacali po glavi A jedne godine iz škole vraćo sam se, noć je bila Svratio da pazarim do SKC-a Cypress Hill-a Tada trajao je protest, svuda gomile pandura Dok sam prolazio čuo sam jednog kako mrmlja "Drž te onog malog da mu polomimo ruke Da mu skačemo po kičmi, da ga stavimo na muke" Brže bolje potrčo sam ko da nose me krila Ali bolelo me uvo srećan bio sam zbog Hill-a Pošto studenti na ulicama bes nisu krili Mi bežali sa časova i deo toga bili Možda predmete u školi baš i dobro nismo znali Ali shvatili za život više nismo bili mali Sa zastavom u ruci sve vreme smo se drali U novinama sutra izašli na prvoj strani Pred kordonima u masi čvrsto stajali smo mi Nekad tukli smo hrabro, nekad bežali smo svi Leto i kraj, naš mali raj Raspust došao zato samo kuliraj Ispred zgrade blejali smo, ortak izneo je zolju Van funkcije jer služila je već na bojnom polju Ljudi okolo se bacali kao da su mete Pandur krstio se s čime se bre ti to igraš dete Svakog vikenda na Keju mi smo pikali fudbal Reci kolko nam je puta lopta upala u Dunav S vremena na vreme tukli se sa drugim krajem Ustvari isti bio kraj al su druge bile zgrade A ruševinu pored smo istražili ko klinci Uvek hrabri bili, mali a već pravi vojnici Svake večeri smo stare zajebavali čuvare Oni pijani pa nisu mogli stići noge male A dobro se sećam i najtužnijih dana Strah, sirene nad krajem a moje srce se slama Bespomoćan, slab dok svuda panika vlada Ali smeha je bilo i u podrumima zgrada Jer naučili da nosimo se s tugom i sa bedom Posle zemljotresa noć proveli pod vedrim nebom Bez signala i bez stuje, samo vazduh koj nas truje Artiljerija se čuje, al ekipa ipak tu je Isto delili smo sve, kolko suza tolko smeh Tako lakše saznali da život nije uvek lep Mladost naša bila žešća, često pratila nas sreća Kako raslo prijateljstvo ona uvek bila veća Iako danas svako živi na nekoj drugoj srtani Nama ostaju zauvek ti čudesni dani