REF. Zašto sve što je lepo ima kraj I zašto danas imamo taj osećaj Jer sve što bilo lepo je ne vidimo sad A znamo da naš grad je bio srećan tad Dok gledam stare snimke vidim nasmejana lica Vidim sunce i jato nepoznatih ptica Vidim nebo koje ovom danas nimalo ne liči To isto je mesto al u nekoj drugoj priči Ja tad nisam bio rođen tek sam trebao da dođem Al moj grad je bio živ nekim pravim putem vođen Belom stazom što prekrivena je jabukom i grožđem Sve bih dao kad bi mogo da tim ulicama prođem A stariji pamte sa ponosom te dane Kada vladao je mir, brzi razvoj na sve strane Ekonomija cveta, bezbrižna leta Naš Beograd centar Sveta, stranac ulicama šeta Nekad bele bile zgrade, nove sjajne fasade I svi ljudi bili složni samo hteli su da rade Sve dok vetar širi melodiju ljubavne balade Odjekivala je pesma svih radnika što grade U parkiću deca trče, u daljini žamor čuje I šta god lepo, nežno pored tebe odmah tu je Jer su srca bila čista i društvo bilo zdravo Pa su građani bez mržnje vođeni pravo Nekad ovaj grad je činila sreća a ne greh Na ulicama bili su i ljudi i smeh O tome svedoče slike i ovi filmovi stari Što posmatram danas, što sam gledao ko mali Na to samo ću da ćutim i u sebi da se divim I da poklonim suzu kojom ne znam koga krivim Jer mi sve te davne stvari danas malo znače Ja ulice poznajem samo kao mračne O moj prijatelju stari dobri Beograde Dokle smo to došlli pogledaj nam poglede Kako se to desilo, šta te je promenilo Skroz unakazilo iz korena izmenilo Reci, pričaj sa mnom da li nada postoji Ili sve što nekad bilo je zarobljeno stoji Dal je moguće da jednom si živeo ovako Daj kaži šta se desilo i pošlo naopako Gde su sad boemi, gde je ona prava garda Legende i asovi beloga grada Kad god se setim svega isti osećaj me ganja To je nostalgija, keva osećanja REF. Zašto sve što je lepo ima kraj I zašto danas imamo taj osećaj Jer sve što bilo lepo je ne vidimo sad A znamo da naš grad je bio srećan tad