Bez mnogo razmišljanja i previše nade Sa besom u oku, uz poklike mlade Smrznutih šaka, mokri do guše Praznih stomaka ali prepune duše Sudbina spremna je, tako je htela Jer sudnji je dan i pravi je tren Dok istorija traje oni deo su njen Skamenjen kaput i promrzla koža Obraz je hladniji čak i od noža Ali vatra u telu energiju stvara I iz srca im dopire sad želja stara Jasno k’o dan čist je potpuno um Svesni su dobro zbog čega su tu Na licu je suza, u suzi je slika U dečijem telu je odraz vojnika REF. Znaš kud ovaj put sad šalje U glavi odzvanja glas Ma samo nastavi dalje Pod nogama zemlja je meka i vlažna Ta prljava čizma je stara al’ snažna Tlo se trese k’o da brzi voz žuri Na proplanku pravi stampedo sad juri Vidljivost slaba je zbog magle i dima Dok nebo je tužno, plače za njima Za strukom opasač ih uporno steže Ali on doprinosi očuvanju ravnoteže Na orozu prst je zategnut, spreman A oko čeka nišan da pogodi neman Sećanje u njima podstrek im daje Pa nema kolebanja i nema predaje Pogled na brata koji trči uz rame Tera te misli daleko od tame Još jedan drhtaj i udisaj bola I strah je prepolovljen odmah na pola REF. Znaš kud ovaj put sad šalje U glavi odzvanja glas Ma samo nastavi dalje Ne osvrću se iza jer nema više nazad Sve što je ostalo je ovaj zadnji napad Pa čak i sada u ovome času Osmeh se javlja u njihovom glasu Sigurni u sebe jer imaju želju Za narod, slobodu, za svoju zemlju Korak sve brži ih vodi sve dalje U poslednji pohod on sada ih šalje To je završni čin kojim osvetu traže I ovaj trenutak sve kockice slaže U hodniku vremena te nadljudske sile Ostaće večno tog dana da žive U daljini odjekuju i poslednji krici Pravi junaci su mali vojnici I niko od njih ne želi da staje Jer znaju da samo još malo i kraj je REF. Znaš kud ovaj put sad šalje U glavi odzvanja glas Ma samo nastavi dalje