Postaje kasno, pada noć polako Ulice puste prekrivene mrakom Jedva se prst vidi pred glavom Magla se opet nadvila nad gradom Na ulici nema živa duša da se sretne Ljudi su kućama spuštaju roletne Po neki tek prolaznik tu je bez sreće Ka najbližem skloništu brzo se kreće Svi znaju da muke su velike naše Da strašnog fantoma svi redom se plaše Viskok i bled sa dugačkim štapom I plaštom do poda on stapa se s tamom šunja se prikrada za vratom ti diše Ne mrdaj ne šuškaj umukni bre više Od tebe sve zavisi zar nije ti jasno Nećeš ga čuti dok ne bude kasno Iz dana u dan snaga njegova raste A počelo sve je kao plod jedne mašte Lagano status legende stiče O njemu sad kruže samo najgore priče Niko ne zna mu lik ali svi za njega znaju Bar jednom je viđen u svačijem kraju Kažu mračan i tih stvarno užasan tip Kad ljudi ga sretnu ispuštaju krik Sa maskom na licu ožiljkom na vratu Dva oka te gledaju dok stojiš u mraku Ako sam si na ulici ili u parku Beži i vataj odatle ti maglu Jer siguran nisi ako napolju ti si život ti je ugrožen i o koncu ti visi Fantom širi teror horor i stravu Zbog njega si napet on ulazi u glavu U vazduhu jeza što lako te guta Dok srce sve brže i brže ti lupa Znoj obliva čelo dok drhti ti telo Malo ko danas se oseća smelo žandari na tragu al ništa konkretno Jer fantom ih uvek izradi spretno U njihova lica smeje se glasno Operom hara i skandira strasno Legenda i mit ili istinit lik To niko živ ne zna pa ne znaš ni ti Moraš da budeš hrabar i tih Da bi izbego sudbinu žrtava svih Zato čuvaj se noću dok kući se vraćaš Tad bilo bi bolje da brzo koračaš Jer možda baš tebe je spazio sada Tajnstveni fantom ovoga grada