Još jedno jutro i sunce na mom prozoru se javlja I konačnu tačku na još jednu noć mi stavlja Pogled bacam na grad dok sležem ramenima Jer posmatram ljude sad u teškim vremenima U godinama dugim naše društvo je obolelo A nekad bilo srećno i svoj život je volelo Izgubila se humanost i nestala dobrota U čoveku nema snage gasi se iskra života Al ja sam džukac koji laje, što se ne da, koji traje Glasno hodam ulicama i ne želim da stajem Sve što hoću je da svojim gradom slobodno koračam Da ne obuzme me tama kada kući se vraćam Zato promeni težim zato neprestano režim Ostajem zauvek ovde neću nikuda da bežim Želim da moja iluzija sad bude realnost Oću da moji snovi sada postanu stvarnost Za neki bolji život i za godine nove Imam snagu, imam način, imam plan, imam snove Večiti buntovnik s razlogom bio sam oduvek Na drugom mestu pobednik, na prvom mestu čovek A crne rupe u glavi često previše sam pio Ne sećam se dobrog dela svog života gde sam bio Molim te ne zameri tebi verujem na reč Možda vido si me negde, možda sreli smo se već Za trenutak se povrati upotrebi svoj dar Napregni taj mozak i uradi dobru stvar Jer čas je došo pravi da ti osećaj se javi Kad je frka tada lako možeš stvaraš nove stvari Noćas pomeramo granicu menjajući sebe Ideje moje reči su što dolaze do tebe Ja sam duh koji hoda sada ulicama mračnim Donoseći svetlo informacijama tačnim Da pobediš taj strah ja ti šaljem ovaj znak Dobro zapitaj se kako opet možeš biti jak I šta te diže kada padaš šta te vraća kada stradaš Šta te čini živim šta te dalje tera da se nadaš Mi smo isti vezuje nas i borba i duša Ja sa potrebom da kažem ti sa potrebom da slušaš I ta stvar je vrlo prosta nema čega da se bojim Kada ne budeš me slušo ni ja neću da postojim A kroz tamu mene vodi lako njena lepota Usmerava i daje mi nov smisao života Povećava mi snagu iskren osmeh njen Dovoljni su jedna reč jedan pogled jedan tren I nisam lud da se bojim kada ljubav postoji Pa bih samo da kažem šta na duši mi stoji Ali ni to nije lako za to potreban je dar Dobro znam da reči jesu vrlo zajebana stvar Zato dešava se često da govorim sam sa sobom U ogledalu dok vežbam kako da pričam sa tobom Više ne znam dal si tu, dal si stvarna ili ne Da li tvoj dodir je živ il obilaziš mi sne Neklad odlaziš od mene, nekad opet vratiš se Ali sada moraš biti tu kad mnogo teško je Ipak ovog časa ti se lako gubiš u daljini A ja uzalud se nadam nestala si u tišini I dok lutam tražim tebe uporedo tražim sebe Uporan sam neću stati al prolazi vreme Noćas mi je potrebna blizina te žene Kad nema nje, nema sveta, nema ljudi, nema mene U hladnoj noći u daljini tamo čuju se sirene Helikopter je u vazduhu svi sada traže mene Za petama mi dželat kao deo te pravde A moj glas se noćas čuje mnogo dalje odavde Oni žele da me ukinu za njih sa ja već kriv Motorolom se širi: Traži se mrtav il živ Ali duh koji hoda odjekuje kroz vreme Milioni zombija se vuku odmah iza mene Zato nije ni čudo kada doživim euforiju Dok zajedno mi karamo korumpijanu muriju Složni noćas napadamo tražeći svoj spas Kao jedan smo glas, dal ima hrabrijih od nas Uvek bilo je onih samo prašinu što dižu A narod želi vrača koj kontroliše kišu Zato nastavljam da brojim munje oblaci stižu Kad se opere ta štroka svi lakše će da dišu Ja tu više nisam bitan ova stvar je sad na ljudima Kad odem mene ovde ti prepoznaćeš u drugima Upamtite dan kad je povraćena nada Kada postali smo legende, heroji našeg grada