Ja stvarno nikad nisam sanj'o da će to da se desi Da se podrži zločin i opravdaju se gresi 19 zemalja što je u nekom savezu Opkolilo je moju zemlju ko u kavezu Priština, Beograd, Niš, Sombor, Surdulica Kuršumlija, Novi Sad, Leskovac, Subotica Kasarne, bolnice, rafinerije, mostove Fabrike, toplane, tv stanice, domove Rušili su škole, spomenike, crkve Ubijali decu, naše prijatelje, ljude Velike štete su nanosile rakete Bez pravila na zemlji svi smo bili mete A ti i ja tek deca koja ne znaju te stvari Ne razumeju još uvek ovaj mračan svet kvarni Svi snovi su pali u nama zauvek nestali To su dani kad su umirali anđeli I danas dobro pamtim zvuk prve sirene Ćaletovog bunta i uplašene žene Izbezumljene ljude, zaustavljeno vreme Na koži sam osećo sav strah oko mene I odjednom muk, kao zatišje pred buru Kao brod koji plovi u novu avanturu Odgovor sam tražio dok gledo sam bezdan Vedro nebo al bez zvezda, šta će biti niko ne zna Snažan grom aviona, nevidljivih i moćnih Bez prestanka je gruvao u beskonačnoj noći Dok duše su na zemlji sve kao jedna disale A eksplozije neku novu istoriju pisale Taj Milosrdni anđeo sa neba što je došo Je bez imalo milosti kroz moju zemlju prošo Ja svedok jer uživo sam mogo sve da gledam I bio srećan kad je sjeban F117 Moja Srbija gori, moj Beograd isto gori Veliki je plamen što se s mojom dušom bori U srcu osećanja, za njih reč ne postoji Sve što nekad bilo je više tu ne stoji Dok pišem ovu pesmu gorka suza mi u oku Jer se prisećam svega često spavati ne mogu Kažu vreme leči sve u određenom roku Nekad sanjao sam odgovor i osvetu žestoku 78 dana i isto tolko noći Je na srcu urezano i nikad neće proći Duboka je rana što je sad u svima nama Večna ljubav za sve one koje odnela je tama A ti stranci to ne mogu, neće nikad da razumeju Drugačije su rasli pa da shvate ne umeju Jedna zemlja, jedan narod koji ima u suštini Pravu ljubav prema svojoj otadžbini